Грађевински подухвати цара Трајана били су дуготрајни и хвале вредни. У оквиру припрема за рат против Дачана, Трајан је исклесао пут у стенама поред Дунава и саградио мост преко ове велике европске реке. Како би омогућио несметану пловидбу Дунавом, 101. године прокопао је и Сипски канал.
А како би што боље контролисао улаз, излаз и пловидбу бродова Ђердапском клисуром, на високој стени изнад Дунава изградио је тврђаву Диану.
Тврђава је подигнута на месту старог земљано-дрвеног утврђења, у време доласка првих војних формација на ове просторе почетком 1. века. Овде се одвијала жива економска и трговачка активност. Бројне мермерне и бронзане статуе као и предмети за свакодневну употребу, преношени су бродовима који су пристизали у луку и пристаниште поред тврђаве.
Како би заштитили део обале, крајем 3. и почетком 4. века на оригиналну конструкцију додати су бедеми који су се од северозападног и североисточног темена спуштали према Дунаву, чиме је тврђава добила свој коначан облик.
Диана је обављала важну улогу у одбрани царства и контролисању пловидбе Дунавом све до средине 5. века када је разарају Хуни. Око 530. године тврђаву обнавља цар Јустинијан, али је њен „други живот” нажалост био кратког века. У време аварско-словенских упада крајем 6. и почетком 7. века утврђење је и коначно разорено. Опстали су делови грађевина с апсидом, војне бараке, као и други војни објекти смештени унутар бедема тврђаве. У централном делу тврђаве налазе се остаци принципијума с портиком, а изван бедема остаци светилишта, мартиријуми и део некрополе.
Посету Диани завршите обиласком остатака античког града Зијана који се налази западно од тврђаве ка кориту Дунава.