С дужином од 80 километара, Копаоник је највећи планински масив у Србији и једна од најпопуларнијих дестинација, како у зимским тако и у летњим месецима. Свој назив дугује бројним рудним богатствима која су овде ископавана од давнина. Преко 200 сунчаних дана сваке године донело је овој планини надимак „планина сунца”, а немали број људи тепа му и надимком Коп.
Планина на којој је већина српског становништва научила како да скија, позната је по стазама погодним за почетнике и за искусне скијаше, као и за сноубординг и јединствену врсту параглајдинга која комбинује летење и скијање.
Када дође пролеће и отопе се задње пахуље снега, Копаоник се претвара у оазу зеленила с пријатном температуром која је савршена за опуштање али и уживање у разним планинским спортовима.
Планину Копаоник нарочито атрактивном чини препознатљив пејзаж с густим четинарским шумама. С високих планинских врхова Копаоника, пружа се поглед до Шар-планине, Комова и Старе планине, и у њему можете уживати док пуним плућима удишете свеж планински ваздух.
Због изузетних природних вредности Копаоник је проглашен националним парком. Шетајући његовим шумама проћи ћете поред чак 1.600 различитих врста биљака, од којих су четири угрожене у Европи. Овде можете видети и 90 биљних врста које расту искључиво на овим просторима – копаоничку чуваркућу, копаоничку љубичицу и Панчићеву режуху.
Копаоник је веома популаран међу скупљачима печурака јер овде на релативно малом простору могу пронаћи велики број вргања, лисичарки, шампињона, буковача и других биљака погодних за људску исхрану. На Копаонику живи и велики број угрожених дневних лептира и других животињских врста а због великог броја птица које насељавају ове просторе уврштен је у међународну ИБА мрежу важних подручја за птице.
.jpeg)
Копаоник преко целе године нуди идеалне услове за активан одмор и представља најпознатији српски скијашки центар. На простору висоравни Равни Копаоник налази се велики туристички комплекс с бројним смештајним капацитетима и разгранатим системом ски-стаза и жичара.
Посетиоци могу да бирају између чак 24 жичаре и бројних ски-лифтова, а своје скијашке вештине могу довести до савршенства на ски-теренима прве категорије. На располагању им је и 12 километара стазе за нордијско скијање.
На Копаонику не долази до затишја након што прође зимска сезона. Током летњих месеци посетиоци могу изабрати једну од многих пешачких тура кроз дивљу нетакнуту природу. Можете отићи на излет до извора Метође или продужити до Семетешког језера, а они најупорнији могу се успењати и до 2.017 метара високог Панчићевог врха, највишег врха ове планине.
Поред активности за одрасле, Копаоник је познат и по бројним програмима за децу као што су: школе кошарке, тениса, јахања или енглеског језика. Ту су и разноврсни програми за мршављење и стицање кондиције, а због пријатне климе и опремљених спортских терена Копаоник је постао место где се бројне спортске екипе припремају за велика такмичења.
Копаоник је још у античком и средњовековном добу био познат по рудном потенцијалу, о чему говоре и остаци рударских насеља у његовој близини – попут Старог трга и Новог брда. Током средњовековног периода, Копаоник је био средиште српске државе, због чега се у непосредној близини ове планине налазе остаци утврђених градова Звечан, Козник и Маглич.
У околини Копаоника можете посетити и неке од најлепших цркава и манастира средњег века укључујући Градац, Павлицу, Студеницу, Жичу и Сопоћане. Од религијских објеката, у близини се налазе и црква посвећена Методију Олимпијском, коју су саградили Римљани у 3. веку, као и локалитет „Небеске столице” посвећен Светом Прокопију, заштитнику рудара. На самој планини налазе се минерални извори нискорадиоактивне воде „Крчмар” и „Марине воде”, а велики бањски комплекси Јошаничке, Луковске и Куршумлијске бање, који се налазе у подножју планине, гарантују одличне услове за одмор и уживање.
