Пештерска висораван – највећа висораван на Балканском полуострву – последњих година постала је омиљена дестинација међу љубитељима нетакнуте природе.
Позната је по специфичној микроклими и ниским температурама које се спуштају и до минус 38,3 степени целзијуса, због чега многи овај предео називају и „балкански Сибир”. С друге стране, због високе надморске висине и великог броја културних и историјских споменика, за неке Пештер представља и „балкански Тибет”!
Кад се попнете на Пештер, опчиниће вас већ на први поглед бескрајно пространство пашњака. Видик с висоравни, која се простире на надморској висини од 900 до 1200 метара, пружа се ка чак седам високих планина којима је окружена: Јадовник, Златар, Озрен, Гиљева, Зилидар, Јавор и Голија. Због великог богатства животињских врста, висораван је уврштена на Рамсарску листу заштићених подручја од међународног значаја. Овде живи велики број ретких биљних и животињских врста као што су барски тролист, барски ушљивац, ритска сова и планински мрмољак. Пештер је и последње станиште у Србији на коме можете видети птицу прдавац.
Кроз висораван протичу реке Увац, Вапа, Јабланица и Грабовица, а ту је и Сјеничко језеро богато разним врстама рибе попут поточне пастрмке, младице, скобаља, клена, и других.
Захваљујући пространим пашњацима на Пештерској висоравни развијено је сточарство, те није необично видети стада оваца, говеда и коња како се безбрижно шетају док пасу.
Пештерска висораван окружена планинама идеално је место за планинаре јер представља почетну тачку с које се може пешачити до врхова Голије, Златара, Јавора или Јадовника.
У околини Сјенице, на локацији Бабињача, налази се уређена стаза за скијашко трчање која је погодна како за почетнике тако и за професионалце. У близини се налази и одмаралиште окружено четинарском шумом прикладног назива „Борићи” – омиљено излетиште локалног становништва, али и свих оних који посете Пештерску висораван.
У летњим данима највећа атракција Пештера је Сјеничко језеро. Тада бројни авантуристи, купачи, риболовци и сви љубитељи природе, долазе из разних крајева да уживају у купању и погледу на кривудаве меандре Увца. Поглед на њих најлепши је с видиковца „Молитва”, одакле љубитељи фотографије покушавају да што боље овековече пејзаж испресецан стенама. Надлетање кањона белоглавих супова, угрожене врсте лешинара, представља још један призор вредан фотографисања. Љубитељи рафтинга уживаће у спусту низ кривудаве меандре кањона Увца и у погледу на нетакнуту природу која их окружује.
Околина Пештерске висоравни обилује и бројним културно-историјским споменицима. У самој Сјеници налази се Џамија Валиде Султан из 19. века, задужбина мајке султана Абдула Хамида Другог. Џамија је изграђена без иједног стуба или темеља, а одликује се дрвеном куполом пречника од чак 15 метара.
Недалеко од Пештера налази се манастир Куманица с црквом посвећеном Светом Архангелу Гаврилу за коју се верује да је изграђена у 13. веку.У оближњем Новом Пазару налазе се Стара чаршија и тврђава које посетиоце враћају у време кад су Турци владали овим просторима.
Овде можете пробати и неке од традиционалних специјалитета, као што су сјенички сир, мантије и баклаве или чувену телетину и јагњетину с Пештера. Постоје и посластице које не можете окусити нигде сем на Пештеру, као што су специјалитет од густо куваног овчијег млека – јардум, сјенички суџук или јела од хељде, која се овде по истом рецепту припремају већ вековима.
