Град краљевског имена налази се у самом центру Србије, на месту ушћа реке Ибар у Западну Мораву. Госте привлачи како занимљивом историјом чији су трагови видљиви широм града, тако и бројним планинским центрима у својој ближој и даљој околини.
Надомак Краљева налазе се планине Гоч, Копаоник, Голија, Троглов, Чемерно, Котленик, Столови... Дух града и његову енергију најбоље ћете осетити на локалним манифестацијама као што су „Весели спуст” низ реку Ибар или „Дани јоргована”.
Град Краљево био је важна станица на трговачком путу између Дубровника и Цариграда још у време Римског царства, али прави процват доживљава тек у средњем веку. Судбина овог града нераскидиво је повезана са судбином српске династије Немањић, која је владала овим просторима у средњем веку.
Недалеко од Краљева, у манастиру Жича крунисан је први српски краљ Стефан Првовенчани, док главни трг у Краљеву данас носи монашко име његовог брата Растка – Свети Сава. Некада познат под називом Карановац, град на ушћу реке Ибар свој садашњи назив добио је 1882. године када је краљ Милан Обреновић, на молбу локалног становништва, наредио преименовање града.
Свој данашњи изглед Краљево је добило у 19. веку. Тада су изграђени кружни трг и улице с правилним укрштањем, два упечатљива и препознатљива обележја Краљева. Град је можда и најлепши у време „Дана јоргована” – културне манифестације која се сваке године слави у част Јелене Анжујске, жене српског краља Уроша I Немањића. Непосредно пре венчања, српски краљ наредио је поданицима да целом долином Ибра посаде јорговане како би будућу краљицу овај предео подсећао на њену родну Провансу. Краљево има и један од најлепших грбова у Србији. Упечатљив грб града садржи седам круна на црвеном постољу, које симболишу седам крунисања српских средњевековних краљева у оближњем манастиру Жича.
Легенда каже да је српски кнез Милош Обреновић лично исцртао план будућег градског центра с главним тргом и мноштвом улица, и то у обичној тепсији с песком. Тај план ће 1832. године његов архитекта Лаза Зубан спровести у дело.
Централним тргом доминира Споменик српским ратницима настрадалим у балканским ратовима који је с временом постао један од симбола Краљева. Најстарија светиња у граду, Црква Свете Тројице, изграђена је почетком 19. века по наредби кнеза Милоша.
У Краљеву се налази и живописна католичка црква, првобитно изграђена за потребе француских стручњака који су учествовали у подизању фабрике авиона у Краљеву почетком 20. века. Уколико желите да сазнате више о историји овог краја, посетите Народни музеј у Краљеву који чува на хиљаде вредних историјских, археолошких, етнолошких и уметничких артефаката.
Краљево се налази на ушћу реке Ибар у Западну Мораву, а недалеко од града налазе се и мање реке Студеница, Рибница и Гружа које пружају бројне могућности за риболов.
У летњем периоду, воде Ибра постају пријатне и топле, идеалне за купање и вожњу чамцем, кајаком или кануом. На овој реци се сваке године одржава и „Весели спуст” – када се окупи на хиљаде љубитеља рафтинга, који уз музику и добро расположење уживају у пловидби од средњевековног града Маглича до градске плаже у Краљеву.
Оближња планина Гоч нуди небројене могућности за спорт и рекреацију – од ноћног и дневног скијања, до пешачких стаза и разних спортских терена. Ски-стазе прилагођене како почетницима тако и искусним скијашима, пружиће вам прилику да уживате у снегу и унапредите своје скијашке вештине, док ће вам терени за кошарку, одбојку, рукомет и тенис осигурати добру забаву у летњим месецима.
Почеци духовности у Краљеву сежу далеко у прошлост. О томе сведоче и средњевековни манастири изграђени у његовој околини. Манастир Жича био је прво средиште српске цркве када је 1219. године добила независност. Чак седам престолонаследника крунисано је у овом манастиру, а за свако крунисање отварана су нова врата, због чега Жича и данас носи надимак „седмовратна”. Манастир Студеница, задужбина Стефана Немање из 12. века, уписан је на Унескову листу светске културне баштине. Спољашњост цркве изграђена је од снежно белог мермера, а фасаде, прозори и портали украшени су у духу романике због чега је овај манастир уврштен у културну руту Савета Европе – Трансроманику. Унутрашњост цркве украшена је фрескама богатог колорита и изузетне префињености, осликаних у духу Византије.
Гастрономија овог краја сва је у знаку кајмака. Специјалитет краљевачке кухиње прави се тако што се танак слој млечне масти покупи с лагано скуваног млека, мало се посоли, а затим данима таложи у слојевима. Кајмаком се пуне и прже паприке, а служи се уз роштиљ па чак и уз пастрмку. Можете га мазати на вруће уштипке, јести с хељдином пројом или једноставно уживати у гибаници, цицвари или ајмокцу спремљеним с краљевачким кајмаком.
Још једна специфичност овог краја су и бројне посластице направљене од традиционалног пекмеза скуваног од шљиве „пожегаче”. Шљива је и главни састојак домаће ракије која се у овом крају прави и од других врста воћа као што су кајсије, дуње, крушке...
