Косовско-метохијски манастири

У 14. веку подручје Косова и Метохије представљало је политичко и духовно средиште средњевековне Србије. Тада је српски краљ Милутин на релативно малом простору подигао више од 40 манастира, које су зидали најбољи византијски неимари.
Утицај византијске уметности видљив је како у архитектури тако и унутар цркава, на фрескама које већ вековима изазивају дивљење и посетилаца и стручне јавности. Овде можете видети неке од ремек-дела не само српског већ и светског фрескосликарства.
Због велике културно-историјске вредности ових величанствених грађевина, и блага које се у њима налази, манастири Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија, заједно са Црквом Богородице Љевишке у Призрену, уписани су на Унескову листу светске културне баштине.

Грачаница

Манастир Грачаницу многи сматрају једним од најлепших споменика српске средњевековне архитектуре. Позната је по својим складним пропорцијама и снажним зидовима од тесаног камена и опеке. Од велелепног манастирског комплекса из 14. века остала је црква посвећена Благовештењу.
Фасаде богато украшене опеком и каменом, већ на први поглед остављају утисак свечаности и монументалности. Пет купола ритмично су постављене на потпорне елементе различите висине и вертикално истичу крстасту основу цркве.
Фреске у Грачаници сликане су у стилу српске и византијске уметности прве половине 14. века и одлично су очуване. Изразито детаљне и магично лепе, ове фреске приказују важне историјске личности тог времена. На улазу у цркву видећете портрете ктитора цркве Краља Милутина и његове жене Симониде – осликани су светлим бојама што ствара упечатљив контраст у односу на тамноплаву позадину. У Грачаници су по први пут насликани чланови лозе Немањића.

Пећка патријаршија

У околини града Пећи налази се Пећка патријаршија, велики манастирски комплекс који обухвата четири цркве сазидане једна уз другу, које чине јединствену амбијенталну средину. Најстарија међу њима, Црква Св. Апостола, подигнута је у трећој деценији 13. века, када је и постала ново седиште српске Архиепископије. Почетком 14. века подигнуте су Црква Св. Димитрија, Богородичина црква, као и мала Црква Св. Николе.
На зидовима пећких цркава може се сагледати читава историја различитих стилова средњевековног фрескосликарства. Фреске у Пећкој патријаршији настале су у периоду од 14. до 18. века.Фреске у Цркви Св. Димитрија рађене су у првој половини 14. века и одликују се необично великим бројем детаља. На улазу у цркву видећете портрете српске владарске династије Немањића – чест мотив на зидовима средњевековних српских манастира.
У истој овој цркви налази се ризница с иконама, рукописним књигама и другим предметима.
Овде је крунисан и српски краљ Душан, најмоћнији међу српским владарима, за време чије владавине је српска средњевековна држава достигла врхунац моћи.

Дечани

Недалеко од Пећке патријаршије, налази се и манастир Дечани, највећа црквена грађевина средњевековне Србије. Подигао ју је Стефан Урош III Дечански у 14. веку и служила је истовремено као светиња и као породични маузолеј.Структура византијског храма заоденута је романичког обрадом фасада са наизменични хоризонталним редовима светложутог и љубичасто-црвеног мермера са обиљем скулптуралних украса. Одликује се препознатљивом куполом импозантне висине од чак 28 метара.
Овде су се током средњег века окупљали учени људи и уметници који су осликали манастир са више од хиљаду појединачних фигура и сцена из историје хришћанства распоређених у више од 20 циклуса, укључујући и портрете ктитора и других чланова династије Немањић.
Дечани су и једна од ретких српских цркава у којима је сачуван првобитни камени иконостас и добар део икона из 14. века. У ризници манастира налази се око 60 икона створених између 14. и 17. века, као и бројни рукописи, књиге и црквени предмети.

Богородица Љевишка

Црква Богородице Љевишке подигнута је у 14. веку на остацима цркве из 13. века као задужбина краља Милутина. Архитекта цркве, протомајстор Никола, спојио је остатке старе тробродне цркве с новим крстообразним храмом, како би креирао величанствену петобродну грађевину зидану наизменичним слојевима опеке и сиге.
Значајна уметничка заоставштина ове цркве огледа се у два слоја фресака која говоре о развоју средњевековног сликарства. Три очуване фреске из 13. века (Свадба у Кани, Исцељење слепог и Богородица с Христом хранитељем) одликују се звучним колоритом и грандиозним форматом композиција. У другом слоју фресака осликаном између 1310. и 1313. године, посебно се истичу портрети Немањића и ктитора манастира, и то натприродне величине. Приметно умножавање броја фигура, као и истакнуто место симболизма, алегорије и персонификације, илуструју промену стила у средњевековном фрескосликарству која се десила почетком 14. века.
Због велике културне вредности, манастир Богородица Љевишка налази се на Унесковој листи светске културне баштине.

Девич

Легенда каже да је Девич основао деспот Ђурађ Бранковић у првој половини 15. века у спомен своје кћери – девице. Више пута је обнављан и дограђиван, а данас је од оригиналног манастирског комплекса остала само црква с полуоблим сводом, у којој се налазе и мошти светитеља Јоаникија Девичког. Јоаникија је овековечен и на једној од најстаријих фресака у манастиру. Зидове Девича красе три различита слоја фресака од којих најстарије потичу из друге половине 15. века, а најмлађе из 19. века.
Током 16. и 17. века у Девичу се налазила и изузетно цењена преписивачка радионица у којој су се умножавали црквени рукописи.

Бањска

Манастир Бањску подигао је српски краљ Милутин у 14. веку као задужбину и маузолеј. Спољни зидови Бањске декорисани су масивним тесаницама од белог и црвеног мермера и сивог серпентина. Архитектонска пластика представља синтезу византијске и романичке уметности и посебно је била богата на западном порталу. Већина украса и архитектонских фигурица измештена је из манастира. Тако се једна од добро очуваних фигура која представља приказ Богородице с малим Христом у наручју, налази у оближњој цркви села Соколица.
За време турске владавине манастир Бањска био је претворен у џамију.

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије