Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа

Културу чине археолошки артефакти, уметнине и велика дела архитектуре, али култура има и своје нематеријалне елементе у које спадају ритуали, обичаји, усмена традиција, језик... Сви ови облици наслеђа називају се „живом културном баштином“, која промовише, одржава и развија културну разноврсност и људску креативност.
С циљем очувања нематеријалног културног наслеђа на међународном нивоу и његове боље видљивости УНЕСЦО је створио „Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства“. Листи најважнијих примера нематеријалног културног наслеђа на свету, Србија је допринела са два уписа - породичном славом и колом.

Слава

Већина православних хришћанских породица у Србији прославља славу – у част свеца за кога верује да је заштитник њене куће и породице и давалац благостања. 
Слава се састоји од ритуалног приношења бескрвне жртве и гозбе на којој се окупљају породица, пријатељи, суседи... На тај дан пали се славска свећа, чита се молитва и сече посебно спремљен хлеб – славски колач. Славски колач украшен утиснутим симболима ИС ХС НИ КА, прелива се вином и сече у облику крста, а затим ломи на четири дела и подиже увис уз изговарање захвалности свецу и молитве за благостање. Хлеб, жито и вино симболизују крв и тело Христово, али у исто време представљају и симбол плодности и благостања. Има породица које на дан славе славски колач носе у цркву или зову свештеника у свој дом како би он пресекао колач. 
Поред симболичке, слава има и своју кохезивну улогу јер повезује породице, сроднике и околну заједницу. Иако везана за српску националну заједницу, славу као начин исказивања етничког идентитета практикују и породице других етничких заједница у земљи.

Коло

Традиционална српска народна игра – коло сматра се обележјем српског националног идентитета. Готово да нема особе у земљи која не зна да игра коло, јер ову игру поред српске изводе и друге етничке и религиозне групе. 
Коло настаје када се неколико играча ухвати за руке и ритмично изводећи кораке формира ланац полукружног, кружног или вијугавог облика. Плес обавезно прати музика бржег ритма која се изводи уз фрулу, гајде, виолину, хармонику, трубу или у модернијој варијанти – синтисајзер. Први играч у колу, назван коловођа, диктира ритам игре.
Колу се можете придружити у сваком тренутку хватањем за руке оних који у њему већ играју, због чега ова игра омогућава лако зближавање и повезивање људи помажући им да изграде осећај заједништва.

Певање уз гусле

Певање уз гусле, солистичко певање народних епских песама у десетерцу,чини део „живог наслеђа“ Србије, које се преноси с генерације на генерацију, као веома важно обележје идентитета заједнице. Гуслање, као архаична форма народне уметности која промовише највише етичке вредности, важност породичних односа и хомогености заједнице представља спој историјског памћења колектива и традиционалне музичке вештине. Певање уз гусле присутно је на територији Србије, као део извођачких уметности и усмене традиције.

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије