У петак 08. септембра у 19.00 часова у Салону МСУ организује се свечано отварање изложбе "Криво срастање"-фотографије Ивана Посавеца и Мије Весовић из Збирке фотографије Музеја савремене умјетности, Загреб.

Кустоскиња изложбе је Леила Топић, виша кустоскиња, Музеј сувремене умјетности, Загреб. Кустоскиња – координаторка изложбе за МСУ, Београд: Уна Поповић, виша кустоскиња

Јавно вођење кроз изложбу је 9. септембра у 13.00 часова, кроз изложбу воде Леила Топић и Уна Поповић.

Изложба је отворена до 23. октобра 2023. Партнер на пројекту: Музеј сувремене умјетности, Загреб

Изложба Криво срастање резултат је сарадње и размене програма између београдског и загребачког Музеја савремене уметности, званично започетих представљањем изложбе Горанке Матић „Искуство у гужви” у МСУ Загреб септембра и октобра 2022. године.

На изложби у Салону МСУ биће представљен избор фотографија Ивана Посавеца и Милисава Мије Весовића (ХР) из Збирке Музеја сувремене умјетности Загреб које данас интерпретирамо аналитичким алатима насталим захваљујући прожимању уметности и популарне културе. Већина изложених фотографија датира из раздобља зрелог социјализма а објављене су или су настале за потребе репродуковања у Полету или Студентском листу, најпопуларнијим издањима омладинске штампе у Хрватској за време СФРЈ. Све до краја осамдесетих година, када су напрасно нестала, то су била иновативна и неретко субверзивна гласила у погледу различитих видова студентских покрета, животних стилова, сексуалности, студентске и радничке свакодневице или левичарске критике система. Реч је о углавном репортажним, урбаним фотографијама којима су Посавец и Весовић упражњавали Бресонов (Хенри Цартиер-Брессон) појам одлучујућег тренутка: интерпретирали су догађаје или новинарске приповести условљене практичним ограничењима попут кратког временског рока или уредничких критеријума, не прибегавајући притом конвенционалној фотографији типичној за дневне новине.

Изложба тематизује феномен фотографије, попут популарно назване „полетовске”, која је осамдесетих година одиграла важну улогу на широј културној сцени бивше Југославије. Прекорачивши задате границе репортажне или документарне фотографије, нови сензибилитет у фотографији постао је на крају локални феномен, а опуси многих аутора данас и део музеализоване уметничке праксе.