У четвртак 10. марта 2022. године Музеј наивне и маргиналне уметности отворио је Салон Ото Бихаљи-Мерин (Немањина 3, Београд) за јавностдогађајем Ја живим са уметношћу. 

Догађај је свечано отворила министарка културе и информисања и потпредседница Владе Републике Србије, Маја Гојковић. Након уводне речи директорке МНМУ, др Иване Башичевић Антић, о критичким доприносима Ото Бихаљи-Мерина, али и о Оту као аутентичном човеку, оданом пријатељу и страсном љубитељу уметности говорили су његови сарадници и пријатељи, проф. др Јеша Денегри и кустоскиња Биљана Томић.

Са идејом да се настави мисија Ота Бихаљи-Мерина (1904-1993), једног од најзначајнијих теоретичара и афирматора наивне уметности у свету, вођена напредним идејама овог истакнутог књижевника, критичара, публицисте и есејисте, његова кћер - Мирјана Бихаљи Шоенбернер, Музеју наивне и маргиналне уметности донирала је салон у коме је Ото провео последње деценије свог живота. Овде, у Немањиној улици број 3 у Београду, где је живео са супругом Лизом која му је била и најближи пријатељ и сарадник, настајали су бројни стручни текстови Ота Бихаљи-Мерина посвећени новим појавама у нашој југословенској, али и светској уметности. За Ота и Лизу Немањина 3 је била идеална адреса, будући да је близина железничке станице омогућавала брз и лак одлазак на бројна путовања која су испунила њихове животе. Овај стан, данас Салон Ото Бихаљи-Мерин у саставу Музеја наивне и маргиналне уметности, чува аутентичан Отов радни кабинет, управо онакав каквим га је он оставио, као и његову богату стручну библиотеку и драгоцену архивску грађу, који ће сада бити доступни поштоваоцима и истраживачима његовог дела.

Иза огромног животног и професионалног искуства овог угледног аутентичног градитеља модерне мисли, остаје неизмеран видљиви и нематеријални траг: бројна издања преведена готово на све светске језике, значајни изложбени пројекти широм света, позоришне представе, трибине, снимљени филмови и радио емисије. Познавао је, дружио се, дописивао, делио своје напредне идеје са великим бројем славних личности, пресудних за стварање савремених токова у књижевности, уметности, музици и политици, почев од Томаса и Хајнриха Мана, Брехта, преко Малроа, Сартра и Максима Горког, Хемингвеја и Фокнера, Пикаса, и многих других. Шездесетих година у Аустрији додељују му Хердерову награду за споразумевање народа посредством уметности, а у Немачкој је као први Југословен добија Крст за заслуге у одбрани немачке уметности од нацизма.

Од посебног је значаја ангажовање Ота Бихаљи-Мерина у укључивању  наивних уметника тадашње Југославије, а посебно оних са подручја Србије, у сферу наших и светских ликовних збивања, крајем шесте деценије двадесетог века. Оно се огледа у великом броју књига, каталога изложби, текстовима у новинама и часописима, посредовању и организовању великог броја изложби у интернационалним оквирима, радом у селективним комисијама, учествовањем у раду симпозијума, организованим предавањима, отварањима изложби, преписци и контактима са уметницима, као и нашим и страним критичарима и теоретичарима уметности.

Салон ће бити доступан за посете уз претходну најаву на мејл: info@mnmu.rs.