Изложба „Сељак у карикатури Јежа 1935-1990”

Изложба која посетиоцима нуди носталгично подсећање на године у којима су сатира и хумор обликовали југословенску стварност. Изложбу „Сељак у карикатури Јежа 1935-1990”, аутора др Татјане Микулић, посетиоци Етнографског музеја у Београду моћи ће да погледају од среде 10. фебруара.
 
 
Jeж je, кao вoдeћи сaтирични чaсoпис нa jугoслoвeнскoм прoстoру, низ деценија, зajeднo с њeму срoдним зaгрeбaчким Кeрeмпухoм, љубљaнскoм Пaвлихoм и сaрajeвским Чичкoм, крeирao и диктирao „пулс“ зaбaвнe штaмпe.
 
У пeриoду од 1935. до 1990. године објављено је 2650 бројева Jeжа с 1075 карикатура сељака – једног од главних ликова овог часописа. На изложби Сељак у карикатури Јежа 1935-1990  представљен је само њихов мањи део на којима се сељак на специфичан начин освртао на друштвено-политичка збивања у земљи и свету.
 
Приказане карикатуре распоређене су у четири целинепредратни период током кога сељак исмева свој тежак живот, решава националне проблеме у Краљевини и стрепи од ратних претњи; II послератне године сељак је обележио као јунак пун елана, учесник социјалистичке обнове и изградње земље; III „златно доба“, када у карикатури доминирају ведрије теме из свакодневице,   сељакова опсесија судницама и кафанама, склоност пијачним преварама, a велику непознаницу за сељака представљала је убрзана модернизација југословенског друштва; IV криза која се у последњој посматраној деценији огледа у суморним и тешким карикатурама које су рефлектовале економску и политичку кризу. 
 
Изложба је уједно и омаж Ошишаном јежу који је од свог првог броја објављеног 1935. године био и остао најзначајнији сатирични лист на овим просторима.
У складу с важећим епидемиолошким мерама које подразумевају ограничен број посетилаца,  отварање ће моћи да се прати уживо на Јутјуб каналу Музеја у среду 10. фебруара од 13 сати.

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије