Grad

Loznica se smatra kulturnim i turističkim centrom ovog dela Podrinja. Po predanju, dobila je ime po vinovoj lozi, koja se ovde gajila još od trećeg veka nove ere. Prvi put se pominje u povelji kralja Milutina u 14. veku.

Iznenadiće vas što je grad živ, puni su parkovi, ulice. Prođite glavnim šetalištem posvećenom Jovanu Cvijiću, jer je osnivač srpske geografije rođen 1865. upravo ovde, u Loznici. Svratite do prepoznatljivog „Vukovog doma kulture“, do legata poznatog akademika i slikara Miće Popovića. Nedaleko odatle je i šarmantna zgrada zavičajnog Muzeja Jadra sa bogatom etnološkom postavkom.

Zavičajni muzej Jadra

Tršić

U selu Tršić rodio se reformator srpskog jezika i pisma Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864). S obzirom na to da se nalazi na samo sedam kilometara od grada, Tršić svakako treba da se nađe na vašoj listi „šta videti u Loznici“.

Ovo je svojevrstan muzej na otvorenom, i pored starih brvnara koje su prikupljane iz okolnih krajeva i ovde dobile posebnu namenu poput Muzeja jezika i pisma, Kaligrafske radionice, glavna atrakcija Tršića je svakako Vukova kuća. Izgrađena je 1933. godine na mestu na kojem se veruje da je bila Karadžićeva kuća, a gde su pronađeni ostaci ognjišta. Uređena je baš onako kako su se meštani sećali da su stare kuće nekada izgledale.

Rodna kuća Vuka Karadžića u Tršiću

Manastir Tronoša

Na samo 10 kilometara od Tršića i 17 od Loznice, nalazi se zadužbina kralja Dragutina. Manastir Tronošu zapravo je izgradila njegova supruga Katarina, koja je bila mađarskog porekla. (Poštovaoce kralja Dragutina svakako će zanimati i šta videti u Arilju, jer se u ovom gradu nalazi još jedna njegova zadužbina, čuvena Crkva Svetog Ahilija.)

Pre dolaska do samog manastira, naići ćete do kapele Svetog Pantelejmona sa česmom devet Jugovića. Predanje kaže da su Jugovići na putu za Kosovo ovde svratili da se napiju vode. Danas možete da se divite mozaiku, na kojem su upravo oni i predstavljeni.

Sam manastir je posle Kosovske bitke 1389. srušen do temelja. Još nekoliko puta je kroz istoriju paljen, rušen i obnavljan, a danas ga krase zanimljive vizantijske freske. Ovde je i Vuk Karadžić išao u školu. Kažu da ga je otac ispisao kada je video da ništa neće naučiti, i da je „bolje da čuva očeve ovce, nego manastirske“.

Manastir Tronoša

Banja Koviljača

Ovo je jedno od nastarijih lečilišta u Srbiji, a voda i blato pogoduju za lečenje tegoba koštano-zglobnog sistema, reume, diskus hernije, osteoporoze, ali i gojaznosti, steriliteta, kožnih bolesti. Banja je poznata po velikom parku od 40 hektara, kao i Kur-salonu, velelepnom zdanju, koje je kralj Aleksandar Karađorđević otvorio 1932. po ugledu na tadašlji Kur-salon u Beču („kura“ na latinskom znači negu, lečenje).

Kur-salon u Banji Koviljači

Ovde su se nekada organizovali balovi, a radila je i poznata kockarnica na Balkanu. Zato je zovu i Kraljevskom banjom.

Nema dokaza da su lekovite vode koristili stari Rimljani, jer se sumnja i da je Drina plavila ovaj deo u to doba, ali se zna da su u njima uživali Turci. Legenda kaže da jedan od karavana ovde ostavio bolesnog konja jer je trgovcima bilo žao da ga ubiju. Kada su se vraćali istim putem, ljudi su se iznenadili što konj ne samo da nije uginuo, već je i ozdravio – valjajući se u lekovitom blatu. Tako je, kažu, banja i otkrivena.

Gučevo

Kada obilazite Gučevo, otići ćete na najviši Crni vrh od 779 metara. Ovde se nalazi spomen kosturnica sa vidikovcem. Tu se, naime, vodila istorijska „bitka pod oblacima“ 1914. godine za vreme Prvog svetskog rata, te su zajednički sahranjeni srpski i austrougarski vojnici.

Spomenik na Gučevu

Gučevo je, pored ovoga, poznato i po idealnim uslovima za razvoj sportsko-rekreativnog i izletničkog turizma. Često ga posećuju planinari, biciklisti, bajkeri, oni koji vole ekstremne sportove i paraglajding. Biće vam jasno zašto kada bacite pogled na vijugavu Drinu u podnožju i nepregledna zelena brdašca.