Međutim, posebno mesto u Valjevu je stara zanatska i trgovačka četvrt Tešnjar. Prema jednim izvorima, ova ulica ime je dobila po Tešnjak-begu, valjevskom kafedžiji kome se posle Drugog srpskog ustanka gubi svaki trag. Dok prema drugim, ime je dobio po tome što se nalazi stešnjen između brda i reke Kolubare.

Berberska radnja u Tešnjaru

Dok smo šetali kaldrmisanim ulicama, okruženi kućama koje su ofarbane u razne boje shvatili smo zbog čega su brojni domaći filmovi snimljeni upravo ovde (“Ivkova slava”, “Šešir profesora Koste Vujića”,"Kralj Petar I", “Marš na Drinu”, "Toma", serije "Branilac", "Beležnica profesora Miškovića" i sl.). U ovom delu Valjeva deluje kao da je vreme stalo. Ivan i ja smo se šalili kako i mi imamo našu Havanu. Veruje se da je ovde nekada bilo preko 80 zanatskih radnji. Danas su ovde prisutni voskari, berberi, krojači za narodno odelo i drugi. Kažu da je ovaj deo grada najlepši u avgustu kada se održavaju “Tešnjarske večeri”, muzičko pozorišna manifestacija.

Muselimov konak

Nakon Tešnjara smo krenuli ka najstarijoj zgradi u Valjevu, Muselimovom konaku.

Muselimov konak - najstarija zgrada u Valjevu

Ovo mesto je u istoriji poznato po tome što su upravo tu bili zatočeni knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Nakon pogubljenja, njihove glave su nabijene na kolac i postavljene na krov Muselimovog konaka. Ovaj događaj je poznat kao “Seča knezova” i bio je povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka. Sada se unutra nalazi muzejska postavka koja je posvećena Prvom i Drugom srpskom ustanku.

Brdo Vidrak

Sledeća stanica nam je bilo brdo Vidrak.

Spomenik Stevanu Filipoviću

Ovo mesto je posebno jer se sa njega pruža predivan pogled na Valjevo i okolinu. Upravo tu se nalazi i istoimeni park koji je posvećen borcima revolucije. U njegovom centru je spomenik Stevana Filipovića, koji je bio borac protiv fašizma, zbog čega je obešen u Valjevu 1942. godine. Njegova slika u prirodnoj veličini sa podignutim rukama i vešalima oko vrata se nalazi u Njujorku u zgradi Ujedinjenih nacija.

Manastir Lelić

Nakon parka Vidrak uputili smo se ka manastiru Lelić. Ovaj manastir je od Valjeva udaljen 11 km i predstavlja zadužbinu Vladike Nikolaja, čije se mošti upravo ovde i nalaze.

Manastir Lelić

Ceo prostor oko manastira je jako lepo sređen, tako da smo tu napravili kratku pauzu pre odlaska do vidikovca Velika stena na jezeru Rovni.

Jezero Rovni i vidikovac Velika stena

Jezero Rovni je veštačko jezero koje je udaljeno od Valjeva nekih 15 km, a nastalo je pregrađivanjem reke Jablanice i izgradnjom brane. Međutim, loša strana je ta što, da bi došlo do izgradnje brane, bilo je potrebno potopiti crkvu Sv. Arhanđela Mihaila, odnosno Valjevsku Gračanicu.

Vidikovac Velika stena

Naš cilj je bio da dođemo do vidikovca Velika ili Lazareva stena, odakle se pruža spektakularan pogled na jezero. Mi smo ovde išli početkom jula, tako da je moguće da sada postoji drugi put do tamo. U svakom slučaju, mi ćemo vam napisati kako smo mi došli do vidikovca.

Nakon manastira Lelić uputili smo se ka selu Stubo. Put je u jednom delu bio poprilično loš, ali svo to truckanje je na kraju vredelo. Ukoliko ne uspete da se snađete, uvek možete pitati meštane. Samo pitajte gde se nalazi seosko groblje i oni će vam objasniti. Kada stignete do groblja, tu možete parkirati auto. Pored puta postoji mala tabla gde piše Velika stena i tim putem trebate krenuti. Sam uspon do vidikovca nije težak, nekih 1,5 km, a čak smo videli i jedan par koji je na ovu avanturu krenuo sa malom bebom. Jedan deo puta je makadam, a zatim dolazite do jedne livade sa tri staze. Vi treba da krenete levom stazom, nakon čega dolazite do šumice. Nakon kratke šetnje kroz šumicu dolazi se do blagog uspona.

Jezero Rovni

Tek kada smo se popeli shvatili smo da stojimo na steni. Onaj pogled čak ni rečima ne može da se opiše. To prosto mora da se doživi. Inače vidikovac spada u najlepše koje smo imali prilike da posetimo. Naš savet je da ovo mesto posetite radnim danom zbog gužve. Mi smo bili u sredu i imali smo pogled samo za sebe. Takođe, budite obazrivi jer se ipak nalazite na jednoj litici.

Manastir Ćelije

Sledeća stanica nam je bio manastir Ćelije, koji je od Valjeva udaljen 6 km. Smešten je na divnoj lokaciji i ne može da se primeti sve dok ne krenete da se spuštate u samu kotlinu reke Gradac gde se nalazi.

Manastir Ćelije

Brda oko manastira pružaju poseban mir dok ste tamo. Zanimljivo je da se ne zna sa sigurnošću ko ga je osnovao. Prema nekim predanjima ktitor manastira je bio kralj Dragutin, a prema drugim smatra se da je podignut za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića. Do manastira se lako stiže, a postoji i poseban veliki parking koji se nalazi odmah kod ulaza u manastir.

Klisura reke Gradac

Nakon obilaska manastira Ćelije, uputili smo se ka klisuri reke Gradac. Kada izađete iz prostora koji pripada manastiru, postoji jedan kaldrmisani put koji vodi do reke. Nama je trebalo nekih 10 minuta da se spustimo.

Reka Gradac

Kada smo stigli tamo, zvuk reke je bio dovoljan da se oduševimo mestom. Svež vazduh nas je potpuno osvojio. Pošto nas je Sunce pratilo celim putem morali smo da brčnemo noge barem na kratko. Odmah da vam kažemo, reka je baš hladna. Posle 5 minuta noge su nam se zaledile.

Klisura je prohodna celim tokom, ali je povremeno potrebno pregaziti reku.

Inače, Gradac je jedna od najčistijih reka u Srbiji , ali i u Evropi. Ukoliko ste ljubitelji kampovanja, ovo je onda idealno mesto za vas. Samo vodite računa, pošto u letnjem periodu ima dosta zmija.

Kako je noć počela da pada, polako smo se uputili kući. Bili smo umorni i srećni jer smo svašta uspeli da vidimo za jedan dan. Ovo je jedan od najlepših izleta koje smo organizovali ovog leta.

Putujući ranac se odjavljuje!