×

COVID-19: Погледајте најновије информације у вези COVID-19.

Један дан у лозничком крају: Колевка српског језика

Пише: Бојана Јовaновић

Ако немате идеју где за викенд, кад крену топли дани, препоручујем да кренете ка лозничком крају. Верујте ми, толико има садржаја, да ће вам један дан бити мало и желећете да останете још или да се поново вратите. Иако смо ми успели да све што ћу вам приказати обиђемо у једном дану, препоручујем вам да преноћите и натенане обилазите ова заиста дивна места. 

СПОМЕН-КОСТУРНИЦА У ТЕКЕРИШУ

Овај крај Србије је од Београда удаљен око 160 км. Имате опцију преко околних села или аутопутем до Руме, па онда регионалним путем за Лозницу. Ми смо овог пута ка Тршићу кренули из Београда, локалним сеоским путевима, преко Обреновца и Владимираца. Пут је доста лош и путује се око 3.5 сата. На путу смо посетили спомен-костурницу, у част битке на Текеришу. Спомен-костурница на Церу чува посмртне остатке погинулих српских војника (око 3.500) после Битке на Церу у I светском рату. Српска војска је тада победила аустроугарску војску. Спомен-костурница се налази у центру села, поред пута, тако да ћете проћи поред ње. У облику је природне стене и висине 10 м. На врху је орао раширених крила, који у кљуну држи ловоров венац.

Поред костурнице се налази некадашња капела, у којој је постављена изложба о Церској бици. Улаз се наплаћује. Испред улаза су бисте војвода Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и краља Петра I Карађорђевића и његовог сина Александра I Карађорђевића. Око спомен-костурнице има неколико клупа, тако да овде можете направити предах и паузу пре наставка пута. Иначе, 18. августа сваке године се организује поход од Шапца до Текериша и код спомен костурнице се одаје пошта погинулим ратницима.

 

Спомен-костурница на ЦеруСпомен-костурница на Церу

ВУКОВ ЗАВИЧАЈ У ТРШИЋУ

Пут нас даље води до нашег првог циља – Вуковог Тршића. Упознајте дом једне од најзначајнијих личности у историји Србије, реформатора српског књижевног језика - Вука Караџића. Рођен је у малом селу Тршић, које се сместило, у живописном окужењу са бројним природним лепотама.

Испред самог комплекса постоји велики паркинг (викендом препун) и неколико продавница сувенира. Одатле се кроз дрвену капију улази у комплекс у коме као да је време стало. У старим објектима, некадашњим кућама, вајатима, воденицама и качарама, данас се налазе бројне музејске поставке… Након 800 м пријатне шетње кроз хлад се долази до Вукове спомен куће. Улаз у комплекс је бесплатан, али се улазак у Вукову спомен-кућу плаћа (кад смо ми били, улаз је био 150 динара).

На путу до Вукове родне куће среће се доста музејских поставкиНа путу до Вукове родне куће среће се доста музејских поставки

На њега подсећа све. Одећа коју је носио, кревет на коме је спавао, прозорчић кроз који је гледао прелепу природу његовог родног краја. Спомен кућа Вука Стефановића Караџића је први музеј на отвореном у Краљевини Југославији. Када је обновљена, у дворишту Вукове куће је одржан Вуков сабор, манифестација која се од тада непрекидно одржава.

Вукова родна кућаВукова родна кућа

Иначе, овај комплекс мештани користе и као излетиште, па ћете видети викендом пуно деце која се играју на трави и излетнике који ручају на дрвеним клупама. У оквиру њега постоји и неколико лепих ресторана у истом стилу, у којима можете ручати. За обилазак вам је потребно минимум два сата, иако овде можете провести и цео дан.

МАНАСТИР ТРОНОША

На неких 15 км од Тршића, у селу Коренита, налази се манастир Троноша. Сместио се у прелепом окружењу, у коме се чује пријатан жубор воде и осећа опојан мирис борова и чемпреса. Ктитор манастира је била краљица Каталина Немањић, жена краља Драгутина. Манастирска црква, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, грађена је 1317. године, а данашња верзија је из 1834. године. Вук Стефановић Караџић је учио школу у овом манастиру 1797. године, а овде се налазила и једна од значајних преписивачких радионица за овај и суседне манастире. У I светском рату у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. На улазу у манастир ће вам већ бити јасно да се ради о посебном месту. Препуно је цвећа и изузетно лепо уређено. Има одлично и богато опремљену сувенирницу, у којој можете купити разне манастирске производе и ручно рађене предмете. 1834. године, када је манастир освећен, уведен је обичај да се сваке године на Велики четвртак прилажу две свеће дуге 2 м и пречника 20 цм, њих прилажу мештани околних села и називају се ратарске свеће. Можете их видети у цркви.

Манастир ТроношаМанастир Троноша

ЧЕСМА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА

На путу до манастира налази се капела Св. Пантелејмона са чесмом девет Југовића, коју су по легенди саградили Југ Богдан и деветоро браће Југовића пред полазак у Косовски бој. Са спољашње стране капеле, изнад извора, израђен је мозаик на којем је представљено девет Југовића са Југ-Богданом у средини, на коњима, пред полазак у бој на Косово. Чесма делује заиста фасцинантно, а препознаћете да сте близу и по бројним људима који овде долазе да наточе хладну изворску воду. Ту је и импровизовани паркинг, где можете оставити ауто и испешачити до чесме и манастира, који се налази на око 100 м. Прелеп крај и права оаза мира у којој треба одвојити време за уживање.

Мозаик на чесми девет ЈуговићаМозаик на чесми девет Југовића

ПЛАНИНСКИ КОНАК „МИЛИЦА“

Након шетње је већ било и време за ручак, па смо се упутили на једно аутентично и интересантно место – Планински конак Милица. Смештен је у планини, на пола пута између Тршића и Троноше, на веома неприступачном делу, са лошим путем.

До овог објекта се стиже макадамом, кроз шуму, дугим око пет километара. Може и брже, али пешице, стрмином између Вукове спомен куће и извора Жеравије. Овај конак је подигнут у домаћинству из 1920. године, коју је власник наследио од свог прадеде. Јеловник је крајње необичан, а оно што морате пробати је Миличина синија. У њој има свега. Од сира, кајмака, чварака, пребранца, печурака и мешаног роштиља који ставља под сач. Све је домаће и јако укусно. А кажу да храну и даље спрема бака Милица, која има више од 80 година. У старој фуруни, увек се пеку лепиње и домаћа сељачка проја, које такође улазе у овај оброк, који је специјалитет куће. За дезерт се добијају преукусне баклаве. Од ове синије може се добро најести троје људи.

Најмлађима су поред игре у природи јако занимљиве домаће животиње. Амбијент је фантастичан, а домаћини изузетно љубазни и услужни. Заиста посебно место, које обавезно морате посетити!

Миличина синија у Планинском конаку МилицаМиличина синија у Планинском конаку Милица

ЕТНО СЕЛО „СУНЧАНА РЕКА“

Након одличног ручка смо се упутили ка етно селу Сунчана река. По мом мишљењу, једно од најлепших етно села у Србији... Када прођете Лозницу и мислите да сте стигли на границу са Босном и Херцеговином, баш ту вас чека једно огромно, пространо, дивно уређно, етно село "Сунчана река". Нуди толико садржаја за децу и одрасле, да овде можете провести цео дан. Ово је разлог зашто је викендом препуно и једва се нађе место за паркирање. Поред дивног амбијента, има и историјску занимљивост. Наиме, на овом простору је почео Први светски рат. Деци ће се посебно свидети дружење са коњима (могу их и јахати) и магарцима. Они се налазе на ливади и можете им прићи да их мазите, али водите рачуна да је уз вас увек неко од запослених који брину о њима. На располагању је и вожња фијакером.

Прошетали смо по етно селу Сунчана рекаПрошетали смо по етно селу Сунчана река

Већина објеката које можете видети су намењени за смештај, а посебно је занимљиво да се можете сместити и у старом српском селу на обали Дрине, и тако преспавати у сојеницама какве су некада красиле обале ове смарагдне реке. У оквиру комплекса постоји и ресторан, кафић у хладовини уз обалу Дрине (мало се дуже чека да вас услуже кад је гужва), игралиште за децу, црква и црквена продавница, сувенирница, као и дивна стаза за шетњу дуж целог комплекса. Посебна атракција, која разликује ово од других етно села у Србији је огромна плажа на обали Дрине, која се протеже дуж целог комплекса. Овде свака кућа и улица има свој назив, па се тако и део ове плаже зове "Шотрина плажа", јер су овде снимана нека од остварења Здравка Шотре.

Сојенице у етно селу Сунчана рекаСојенице у етно селу Сунчана река

УСПУТНА ПАУЗА У ШАПЦУ

У повратку смо свратили у Шабац, након кога смо изашли на аутопут ка Београду. Овим путем је потребно мање времена до Београда у односу на онај пут којим смо дошли - око 2.5 сата. Можете се паркирати у зонираним деловима града. Недељом је паркирање бесплатно. Стали смо у околини лепог и луксузног хотела Слобода, који се налази на самом шеталишту. Лепо је прошетати, али се овде не можете дуго задржати. Сам град ми није био превише занимљив, али смо искористили време и пробали одличне колаче у посластичарници “Свит хаус”. Колачи су повољни, средње су величине и веома укусни. Особље је љубазно, а посластичарница је прелепо уређена. Иначе једна је од ретких на шеталишту. Након слатке паузе смо наставили даље.

Мали предах за колаче направили смо у ШапцуМали предах за колаче направили смо у Шапцу

Надам се да вам се свидео овај путопис и да ћете и ви кренути овим путевима у обилазак Србије. До следећег пута…

Више детаља можете пронаћи на мом Инстаграм профилу @boyanayow или блогу.

Аутор текста и фотографија: Бојана Јовановић Лазић

Здраво! Ја сам Бојана и страствени сам љубитељ путовања. Поред путовања, волим и фотографију, писање, музику, плес, кување и декорацију хране, ручне радове... Поносна сам мама једног малог дечака. Иначе сам доктор организационих наука и бавим се научним истраживањем. Живим у Београду, који има много тога да понуди туристима.

На блогу можете да прочитате доживљаје са мојих путовања, али и да пронађете инспирацију за Ваше следеће путовање. Причаћемо о атракцијама, локалној храни, атрактивним фестивалима, смештају, превозу и многим другим корисним стварима на путовању.

Прочитајте још...

Ртањ: Бајка у центру ванземаљског живота

Да ли сте до сада посетили Ртањ? Мени је увек био

Манастир Студеница: УНЕСКО баштина у Србији

Одавно желим да напишем текст о овом предивном мес

Врање: родни град Борислава Боре Станковић

На југу Србије налази се Врање.Насеље које се

Загајичка брда - српска земља хобита

Волите ли фантастику?  Сигурна сам да сте ба

Моја најлепша искуства која морате доживети на Палићу

Шаљем вам поздраве се севера Бачке! Са обале најв

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије