×

COVID-19: Погледајте најновије информације у вези COVID-19.

Ђавоља Варош, природни феномен у Србији

Пише: Наташа Вуковић

Ђавоља варош је редак природни феномен на планини Радан у јужном делу Србије. Позната је по специфичној формацији земљаних фигура и изворима минералних вода. Због тога је ово место проглашено спомеником природе од великог значаја. Око 67 хектара стављено је под прву категорију заштите - споменик природе.

Читав свет сазнао је за Ђавољу варош када је била најбоље рангирани кандидат у Европи у кампањи „Нових 7 чуда природе“. Године 2002. уписана је и на УНЕСКО листу културне баштине. Сличне фигуре постоје и у неким другим земљама, али ове које се налазе у Ђавољој Вароши су изузетно ретке и тиме су једно од места које морате посетити у Србији.

Како доћи до Ђавоље Вароши

Ђавоља варош се налази у селу Ђаке. Удаљена је око 30 км од Куршумлије, 89 км од Ниша и 288 км од Београда. Најбољи начин да је обиђете је аутомобилом или преко организованих тура. Такође, постоје редовне аутобуске линије од већих градова у Србији до Куршумлије, а затим можете узети такси до Ђавоље вароши. А ако волите да шетате или пешачите, до Ђавоље вароши можете и пешке од Пролом Бање преко Пролом планине. Стаза је позната као „пут здравља“ и дуга је око 11 км.

Улаз у Ђавољу варошУлаз у Ђавољу варош

Шта видети у Ђавољој Вароши

Испред улаза у Ђавољу варош налази се бесплатно паркиралиште и тезге са сувенирима. Дрвена врата отварају вам један необичан свет кога су обликовале локалне приче и прелепа природа. На десној страни после улаза, налазе се благајна и ресторан. Изнад стазе су у низу поређане заставе разних земаља, заједно са српском заставом. Стаза дуга око један километар води вас кроз шуму до познатих земљаних фигура. Током шетње смо наишли и н а једно веома занимљиво дрво.

Занимљиво дрво на путу до Ђавоље варошиЗанимљиво дрво на путу до Ђавоље вароши

Осим тога, немојте се изненадити када видите дрвене скулптуре на почетку шуме која представљају дела уметника насталих током бројних уметничких колонија.
Иначе, близу стазе налази се Жути поток, који је добио назив због своје жуте боје и велике концентрације гвожђа у води. Будуцћи да је планина Радан била богата гвожђем, алуминијумом, бакром, цинком и златом и сребром у мањим количинама, српски владар Урош Немањицћ је у 13. веку ангажовао немачко племе Саса у потрази за гвожђем. Затим су руде превозили до села Рударе где се правило гвоздено оружје, новац и накит. Данас је само једно рударско окно деломично истражено и дуго је око 800 метара, али туристима није дозвољен приступ.

Рударско окно из кога излази жућкасти потокРударско окно из кога излази жућкасти поток

Црвено врело и Ђавоља вода

У Ђавољој Вароши постоје два извора и две јаруге. Чувени земљани стубови налазе се између Ђавоље јаруге и Паклене јаруге.
У Ђавољој јарузи налази се извор Ђавоља вода, хладна и изузетно кисела вода (пХ 1,5) са високом концентрацијом минерала, што га чини једним од најкиселијих извора на свету. Други извор је Црвено врело са нешто мањом концентрацијом киселине, чија вода одлази у Жути поток. И заиста, призор извора је неверовантан! Тешко је описати жуто-црвену боју воде у којој нема никаквих знакова живота. Вода са извора се користи у традиционалној медицини, али није добра за пиће.

Црвено врелоЦрвено врело

Земљане фигуре

Идући даље кроз шуму, коначно смо их пронашли! А поглед на 202 земљане фигуре је задивљујући. Окружене су дрвећем, жбуњем и разнобојним стенама које су резултат интензивне вулканске активности пре неколико милиона година. Ове необичне "пирамиде" су високе између 2 и 15 м, а широке 0,5 до 3 м у основи и састоје се од вулканског материјала, кречњака-лапорца, глине и земље. Настале су ерозијом тла и сечом дрвећа, док су кише и ветрови вековима нагризали стене. Током векова, оне су се мењале, расле, нестајале и поново се појављивале. Већина њих има „главе“ или „капе“ од андезита које их штите од даље ерозије. Ширине су око 20-30 цм и могу бити тешке и преко 100 килограма. Дрвене степенице воде вас до два мала видиковца са којих можете уживати у невероватном погледу.

Земљане фигуре у Ђавољој варошиЗемљане фигуре у Ђавољој вароши

Легенде о Ђавољој вароши

Постоји неколико прича о овом необичном месту.

Према једној легенди, ту су живели мирни и религиозни људи. Али ђаволу се то није допало, па је направио „Ђавољу воду“. Људи су пили воду, заборавили породичне везе и уговорили брак између брата и сестре. Вила, која је штитила подручје, није могла да промени њихову одлуку и зато се молила Богу да заустави њихово лудило. И Бог је услишио њену молитву. Покренуо је велику олују са ветром и казнио младенце и сватове претворивши их у стубове од земље. Чак и данас ветар дува између стубова и производи различите звукове, понекад сличне људским врисцима, што ово место чини још фасцинантнијим. Добродошли у Ђавољу варош!

Друга легенда каже да су се ђаци и ђаволи кладили, при чему су ђаволи изгубили и претворили се у стубове.

Трећа прича каже да су фигуре окамањени ђаволи које су људи дуго носили на својим леђима, Када су преноћили поред цркве Свете Петке, ђаволи су се претворили у окамењене фигуре и људи су постали слободни.

Импресивне формације у Ђавољој варошиИмпресивне формације у Ђавољој вароши

Осим тога, и сам назив села „Ђаке“ је мало чудан, јер потиче од албанске речи „гјак“, што значи крв. Свакако, и само име овог места вам покреће машту, тако да не можете остати равнодушни, без обзира у шта верујете!

Црква Свете Петке

После другог видиковца, можете се попети стрмим дрвеним степеницама на супротну страну. То је одлично место одакле се виде јаруге и камени стубови. Ту се налази и мала дрвена црква Свете Петке, саграђена 2010. године, на некадашњим остацима цркве из 13. века. Испред цркве смо видели дрво украшено малим белим тканинама и марамицама. Према веровању, можете замислити жељу, ставити белу трачицу на болно место на телу, а затим тканину или марамицу завезати на мало дрво. Иначе, марамице на овом месту остају 7 дана, а након тога се закопају у земљу. Сматра се да ће на овај начин патња и болови остати заувек у Ђавољој вароши. И не знам да је то била случајност или помоцћ Свете Петке, али бол у зглобу моје ноге је нестао након што сам у црквици завезала комадић беле тканине ... Занимљиво, зар не?

Мала црква Свете ПеткеМала црква Свете Петке

Од цркве смо се спустили стрмом земљаном стазицом и наставили даље кроз шуму истим путем којим смо и дошли. На крају комплекса можете направити паузу и ручати у етно ресторану "Ђавоља варош", који је отворен од априла до октобра. На менију су локални специјалитети - јагњетина и телетина испод сача.

Етно ресторан "Ђавоља варош"Етно ресторан "Ђавоља варош"

Посетите Ђавољу Варош

Сваке године ово место посето око 50.000 туриста. Можете га обићи сваким даном између 08:30 - 17:00 часова, с тим што је локалитет затворен од 1. новембра до 1. марта. Улазница износи 350,00 динара. Организоване посете можете најавити и за њих су обезбеђени водичи на српском, енглеском и руском језику. За посетиоце постоји још један посебан догађај: ноћни обилазак. Земљане фигуре су осветљене разним бојама и светлосним ефектима, додајући још мало мистике целој причи. За овај обилазак морате се обратити рецепцији хотела Пролом и резервисати излет. Обично се ноћне туре организују четвртком, почињу око 20 сати и трају око три сата. Цена овог излета је 1.000,00 динара.

И ако размишљате куда бисте отишли следећег викенда, припремите удобну обућу и крените ка овом занимљивом месту. У близини Ђавоље Вароши се налази и неколико занимљивих места као што су етно ресторан „Два амбара“ са локалним јелима окружен прелепом природом, затим Пролом бања, Луковска бања, археолошко налазиште Плочник (некадашње неолитско насеље) и остаци римских терми. Такође можете посетити манастир Светог Николе и рушевине манастира Пресвете Богородице из 12. века у близини Куршумлије, као што смо и ми учинили.

И верујм да ће вас Ђавоља Варош сигурно импресионирати, без обзира да ли су стубови настали као последица кише, ветра и сунца или је то била ђавоља работа.

А ја сам Наташа, креатор & аутор блога Natania Travel. Живим у Београду, у Србији и заљубљеник сам у путовања. Желим са вама да поделим приче, фотографије и искуства са дестинација које сам посетила.

Што више путујемо, то више желимо да посетимо разна интересантна места, упознамо нове људе, пробамо локалну храну и сазнамо више о обичајима и културама људи широм наше планете.

Никад не знаш шта можеш да очекујеш када спакујеш своје торбе и напустиш свој дом. Али баш тај осећај слободе и узбуђења чине да очи сијају јаче и срце куца брже!

Прочитајте још...

У седлу јужне Бачке II – Ветрови дивље природе и средњовековне историје

У претходном тексту, „У седлу Јужне Бачке I&

Манастир Сопоћани: објекат уписан на листу УНЕСKО-а

На око 16 км удаљености од Новог Пазара, налази се

Малине у чоколади

Овај градић у западној Србији, познат по памуку и

10 предлога за излет на сат времена од Београда

У предстојећем тексту предлажићу вам 10 места на к

Од Римљана до хајдука

За случај да бисте да се провозате по Србији, и то

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије