×

COVID-19: Погледајте најновије информације у вези COVID-19.

Водич кроз Тару

Пише: Џолиграфија

У западној Србији смештен је масив планине Таре кога окружују кањон Дрине, Креманска долина, река Ђетиња и огранци Златибора. Највиши врх ове планинске лепотице је Велики Столац који се налази на страни Босне, а висок је 1675м. Тара је проглашена за Национални парк и споменик природе и стављена под заштиту 1981.године.

 

Како стићи до Таре

На Тару се најбоље запутити аутомобилом. Путеви на планини нису најсјанији и тамо не можете баш сваки део обићи колима, али ипак се доста може. Наравно постоје и организоване туре уколико желите да видите неко место где не можете стићи колима. Такође, можете путовати аутобусима до Бајине Баште или Митровца. Одатле ћете већ организовати такси превоз до смештаја, верујте ми, мислим да је то апсолутно најбољи и најбржи начин уколико нисте кренули сопственим превозом. Цена таксија је 60 динара по километру. До Националног парка Тара можете доћи са више страна. Од Београда је удаљена 200 км, од Чачка 115 км, од Ужица 60 км, Бајине Баште 30 км, Златибора 54 км, Златара и Увца 95 км.

Шта све обићи на Тари

Национални парк Тара веома је богат природним лепотама, а ево предлога шта све треба видети. За почетак ако идете од Београда ка Тари прво ћете наићи на један феноменалан видиковац који гледа на обронке Повлена и Бајину Башту, а зове се Капија Подриња.

Инфо табле на ТариИнфо табле на Тари

Општина Бајина Башта налази се у западној Србији, на десној обали Дрине и на самој граници са Босном и Херцеговином. Насеље настаје средином 19. века заслугом кнеза Александра Карађорђевића, на чијем се месту некада налазило село Пљесково. Уместо Рогачице оно постаје центар истоимене општине. Постоји неколико легенди о томе како је настало име Бајина Башта. Најпознатија прича је да је ту живео Турчин по имену Баја који је имао велике баште па је тако остало име. Од Бајине баште лако се стиже до Вишеграда, па уколико вам време и услови дозвољавају можете колима или бродом ићи до Вишеграда и Андрић града.

Кућица на Дрини

Ово је можда и најпознатији симбол Бајине Баште. Давне 1968. године дечаци из овог града и заљубљеници у Дрину направили су на стени место за одмор. За почетак су је направили од дасака, да би могли негде да се одморе и сунчају, обзиром да је стена наравно била неудобна. Исте године река је на јесен набујала и наравно однела плато. Прва кућица изграђена је следеће године, а изградио ју је Милија Мандић Гљива уз помоћ неколицине другара. Скромна дрвена кућа служила је као место за одмор и уживање многим ђацима и студентима током летњег распуста. Тако је почела чувена прича о кућици на стени.

 

Кућица на стениКућица на стени

Дивља и неукротива река Дрина рушила је кућицу неколико пута чак 6 пута, а исто толико је и обнављана. Последњи пут срушена је децембра 1999.године, а на обнову се чекало чак до 2005. Тада су постављена ојачања, две изливене бетонске греде које спречавају да Дрина поново однесе кућицу. Међутим, изнова 2010. Дрина успева да је обори, али неуморни мештани Бајине Баште су је опет изградили 2011. и та кућица стоји на стени и дан данас.

Видиковац на Дрини са погледом на Кућицу на стениВидиковац на Дрини са погледом на Кућицу на стени

У овој кућићи настала је идеја за оснивање Кајакашког клуба Дрина, чији су спортитсти донели многобројна признања и медаље. Такође, баш на овом месту рађа се још једна сјајна идеја, пре свега о Дринском спусту чамцима и кајацима до Зворника – рафтинг Дрином. Због превеликог броја интересената рафтинг постаје активност која се организује за групе које воле ову врсту авантуре и адреналина, а једном годишње организује се регата која је отворена за све. Данас је Дрински спуст, односно регата, једна од најпознатијих и масовно посећених манифестација у Србији, на листи одмах после Егзит фестивала-а и Гуче.

Калуђерске баре

Калуђерске баре су најпознатији туристички центар Таре, а налази се на 16км од Бајине Баште. Прича каже да је назив настао тако што је један хаџија тражио да се при обнови манастира Рача уз њихово земљиште припоји место Баре. Почетак туризма на Тари везује се баш за овај део. На овом делу се  налазе и чувени хотели војне установе – Оморика и Бели Бор. Осим овога, ту је смештен познати и незаобилазни ресторан Курта, поред кога се налази ски стаза.

 Стаза Рачана Стаза Рачана

Манастир Рача

Овај средњевековни манастир налази се на десној обали реке Раче на 6 км од Бајине Баште. Подигнут је у 13. веку као задужбина краља Драгутина Немањића, а данас је један од најпознатијих споменика историје и културе. Неколико пута у својој историји је рушен и обнављан. Манастир је нарочито познат по својој богатој ризници и Рачанској преписивачкој школи.  Црква је била центар Рачанске преписивачке школе. Према неким записима ту је живело 300 калуђера преписивача које је опслуживало 400 људи и 200 стражара.

Манастир РачаМанастир Рача

Након Велике сеобе Срба 1690. године и страдања манастира и цркве, Рачани су у Сент Андреи близу Будимпеште створили основу за спрску азбуку. Захваљујући њима Сент Андреа постаје културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли у манастире у Беочину и на Фрушкој гори где су наставили свој преписивачки рад. Такође, занимљива је информација да је Патријарх Павле у два наврата био монах баш у овом манастиру. У ризници и дан данас можете видети мошти краља Драгутина, барјак Хаџи Милентија Стефановића, као и сто на коме су посечени игуман и јерођакон. Историја манастира је дугачка, а много више о манастиру, његовој историји и ризници сазнаћете приликом саме посете.

Густе четинарске шуме ТареГусте четинарске шуме Таре

Извор Лађевац

Пешачка стаза Рача спада у лаганије шетне стазе са својих 2.100м дужине. Почиње од манастира Рача и протеже се све до извора Лађевац који се налази на улазу у Резерват природе Клисура Раче. Врело Лађевац је алкално-термални извор крашког порекла са просечном температуром од 15 до 18 степени због чега га мештани називају топло врело. Сматра се да вода има лековита својства, а да је клима ту изузетно повољна. Због тога су калуђери из преписивачке школе овај део звали Бања као и своју црквицу. Бања на Турском означава место са топлом водом. Црква је заједно са манастиром запаљена 1690. године.

Језеро Јаревац

Ово је такође једна лагана шетна стазе, а води до истоименог језерцета и бране. Налази се у оквиру националог парка Тара, а пролази се кроз забарено подручје планинског потока Јаревац. Истоимено језерце и брана се налазе одмах испод хотела Шљивовица у истоименом месту Шљивовица тј. Рачанска Шљивовица, на путу од Калуђерских бара према Митровцу. Осим тога, близу је и уређено излетиште Хајдучка чесма и налази се на 3 км од Калуђерских бара, такође на путу према Митровцу.

Језеро СпајићиЈезеро Спајићи

Видиковац Црњесково 

Налази се на 900м од манастирских конака и на 980м надморске висине. Одавде се пружа поглед на манастир Рачу, Дрину и Бајину Башту и прекопута видиковац Соколарице. Недалеко одатле је и и етно село Брвнаре са Таре, као и ергела коња и коњички клуб Дора.

На 8км од Калуђерских бара налази се друга туристичка локација – Соколина која представља зараван између 2 врха. Клима и ваздух погодни су за људе који пате од плућних хроничних болести. Ово је најсувљи део Таре и сматра се ваздушном бањом. Део површине припада националном парку Тара, а у близини је и природно станиште заштићене врсте медведа.

Видиковац Соколарица

Видиковац се налази на километар и по од центра Соколине и чине га 3 видиковца. Са стена званих Соколарица пружа се прелеп поглед на кањон реке Раче. Надморска висина износи 993м. Тачно прекопута овог видиковца се налази видиковац Црњесково.

Видиковац СоколарицаВидиковац Соколарица

Видиковац Ослуша

Када се даље крене од Соколине ка Митровцу, долази се до још једног видиковца у истоименом месту – Ослуша. То је висораван коју красе шуме белог бора, клеке, смрче и јеле. Видиковац се налази на Равној Тари на 8км од Митровца. Са њега се пружа прекрасан поглед на Дрину, Бајину Башту и Повлен. Занимљиво је да са овог места крећу параглајдери јер се налази се на надморској висини нешто нижој од 1000м.

Видиковац ОслушаВидиковац Ослуша

Митровац на Тари

Једно од најпознатијих места на Тари налази се на 25 км од Бајине Баште према Заовинама. Њега карактеришу повољни климатски услови и велики број сунчаних дана у току године. На 4км од Митровца налази се и ски стаза Награмак која је савршена за децу која уче да скијају. Ту је и дечије одмаралиште изграђено 1979. године у саставу центра дечијих одмаралишта Београда.

Видиковац Бањска стена

Један од најпопуларнијих видиковаца на Тари налази се на 10км од Митровца. 9км можете прећи колима, где ћете наићи и на паркинг, рампу и путоказе за остатак пута који ћете прећи пешке. Овај видиковац такође чине 3 видиковца са различитим погледом и сваки је лепши од оног претходног. Први гледа на језеро Перућац, други на језеро, хидроелектрану и БИХ, а са трећег се лепо види и Дрина.

Поглед на Дрину са видиковца Бањска стенаПоглед на Дрину са видиковца Бањска стена

Видиковац је добио назив по Бањском врелу које извире у подножју видиковца. Врело је нажалост потопљено изградњом језера Перућац. Испод врела пружа се и Бањско точило дуго 1300м које је у 19.веку служило за пренос балвана. Изнад Бањске стене налази се и видиковац

Црвени поток и Тепих ливада

Резерват природе Црвени поток налази се у центру националног парка Тара, у центру висоравни Митровац. Кроз њега протиче поток који се разлива преко земљишта од црвене иловаче. У време обилних падавина земља задобија црвену боју и тако настаје његово име. Резерват је окружен шумом смрче, јеле, Панчићеве оморике, а сачувана су и стабла прашумског порекла.

Национални парк ТараНационални парк Тара

Локалитет Тепих ливада стар неколико хиљада година налази се на само 700м од пута у средишту резервата. Због недостатка кисеоника, вишка воде и ниских температура креирало се тло које је непропусно и на коме није могуће распадање биљних остатака, већ се они таложе. Назив је настао баш зато што услед велике влажности, задржавања површинске воде црвеног потока у земљишту, као и таложења биљака, тло мекша и прави се зелени тепих који се угиба под ногама. Влажност овог дела омогућава раст маховине која одумирањем ствара тресет, која се на годишњем нивоу увећава за 1мм. У овим слојевима крију се фосилизована поленова зрна која чувају податке о промени климе на овом подручју.

Перућац

До места Перућац је најбоље да се спустите са Митровца, пут је дуг око 10км. Успут ћете наићи на феноменалне погледе који обухватају Дрину, брану и само језеро. Можете кратко застати да се фотографишете, али будите опрезни за разлику од других видиковаца, јер Оштра стена и Козија стена нису званично обележене, а ни осигуране.

Језеро ПерућацЈезеро Перућац

Перућац је вештачко језеро дугачко 52км, настало преграђивањем Дрине 1966. године за потребе стварања Хидроелектране Бајина Башта. Језеро је удаљено 2.5км од истоименог места. У непосредној близини налази се средњевековна некропола стећака Мраморје. Данас је језеро изузетно популарно, а дуж истог налазе се сплавови и кућице на води погодни за изнајмљивање за одмор и спортске активности на води. Можете крстарити језером или прећи преко до Вишеграда. Постоји и понтонска плажа на којој се можете купати и неколико кафића на језеру.

На Перућцу постоје многобројне кућице и сплавови за изнајмљивањеНа Перућцу постоје многобројне кућице и сплавови за изнајмљивање

Врело

Речица Врело настаје од крашког врела Перућац, и након свега 365 метара улива се у Дрину са водопада високог 10 метара. Занимљиви си призори и где извире, а и на Дрини где се улива, па не пропустите ову феноменалну шетњу од 365 метара због ког ову најкраћу реку у Србији називају и Година.

Река Врело познатија и као река Година због своје дужине од 365 метараРека Врело познатија и као река Година због своје дужине од 365 метара

Предов крст

Предов крст је локалитет који се налази на скоро 1.100м надморске висине. До њега се стиже или преко Перућца или преко Митровца, у зависности одтога чиме идете. Ово је најудаљенији део Таре, а његов највиши врх је Козји рид 1.591м. Са Предовог крста постоји макадам дуг 20км који води до језера Заовине и Митровца. Овде се налазе и три резервата природе: Звезда, Брусница и Караула штула. Осим Биљешке стене и Сјенича ту су и видиковци Гладина, Губаво Точило, Дриље…

Видиковац Биљешка стена

Биљешка стена удаљена је свега 6км од Предовог крста и налази се на 1225м надморске висине на планини Звијезда на граници природног резервата Звезда. Одавде се пружа прелеп поглед на језеро Перућац, реку Дрину и Бајину Башту. Овде је и кућа у којој је сниман филм Птице које не полете.

Видиковац Сјенич

Удаљен је 5,5км од Предовог крста, а до њега се стиже макадамом. Сам видиковац удаљен је свега 100м од пута, а опремљен је клупама и осматрачницом. Са њега се пружа предиван поглед на шумовите пределе Таре.

Заовине

Заовине се састоје од 28 засеока, језера Заовине и кањона Белог Рзава. Место Заовине налази се на 10км од Митровца и 40 од Бајине Баште. Заовине су чувене по свом језеру о коме ће овде бити речи, али и по томе да је баш на овом месту Панчић пронашао Оморику.

Заовинско језероЗаовинско језеро

Језеро Заовине

Језеро је настало је иградњом бране Лазићи на реци Бели Рзав 1975.године. Вештачки је направљено потапањем околних села и преграђивањем реке за потребе испумпавања воде из Перућачког језера и Дрине. Ниво воде у језеру зависи од водостаја Дрине па се језеро због тога пуни и празни, али на одређеним деловима дубина иде и до 80м. Иако вештачко, важи за једно од најлепших језера Србије.

Поглед из дворишта Конака Заовљанска језераПоглед из дворишта Конака Заовљанска језера

Баш на овом месту, у засеоку Ђурићи, је Јосиф Панчић пронашао тада нову, а нама данас познату врту четинара – Оморику. Веома близу, на брани Лазићи која је висока око 130м, су и најлепши погледи ка језерима Заовине и Спајићи. Код бране је и најбоље место за купање на Заовинама, а на неколико стотина метара налази се и ресторан са такође феноменалним погледом на крајолик и језера.

Поглед са брда ЈабучицаПоглед са брда Јабучица

Брдо Јабучица налази се на нешто више од 2км од бране Лазићи када се крене узбрдо ка Конацима Заовљанска језера. Одавде је заиста најлепши поглед на само језеро, па препоручујем да њега посетите пред залазак сунца.

Језеро Спајићи

Језеро Спајићи налази се у дну бране Лазићи, а и оно само поседује малу брану до које се можете спустити степеницама. Поглед је свакако фантастичан одакле год да гледате.

Поглед са бране ЛазићиПоглед са бране Лазићи

Језеро Липовица

Ако наставите даље од језере Спајићи доћи ћете до језера Липовица и Вејића воденице где је савршено место за купање и пикник. У близини се налази и Равна стена – Град са остацима средњевековног утврђења, налази се у долини реке Рзав. Монолит је настао абразијом некадашњег Панонског мора.

Језеро ЛиповицаЈезеро Липовица

Врх Јањач

Налази се на висини од 1473м изнад села Горње Караклије на Заовинама. Колима можете доћи до села Караклије, а после пратите стазе и путоказ око 3км. Одозго се пружа диван поглед на Заовинско језеро са једне и на мост Мехмед Паше Соколовића у Вишеграду са друге стране. Овај врх званично је на територији БИХ.

Вејића воденицеВејића воденице

Парк природе Шарган – Мокра гора

Мокра гора је парк природе на који се наставља Шаргнски превој, а који обухвата мокрогорску котлину између Таре и Златибора. Посебну вредност имају Хајдучка и Црвена стена, и водопад Скакавац. Источно од Мокре горе налази се село Кремна које је нарочито познато по породици Тарабића и њиховим пророчанствима.

Дрвенград на Мокрој гориДрвенград на Мокрој гори

Главна атракција овог краја је Шарганска осмица – стара пруга дуга 300м која формира савршену осмицу и којом саобраћа познати возић Ћира. Вожња траје око 2 сата и 15 минута. Више информација о овој атракцији погледајте овде.

Оно што такође морате обићи је и традиционално село Дрвенград, налази се на оближњем брду Мећавник које је добило име по снажним наносима снега, а налази се између Таре и Златибора. Како и зашто је ово село настало, и шта све садржи прочитајте овде. Такође прелепа црква налази се у месту Беле воде

Колико дана је потребно да се обиђе Тара?

Из мог искуства око 5 до 7 дана довољно је да се обиђе цела Тара. Прва опција је да будете моторизовани, а друга опција су превози џиповима, аутобуси, међутим то је мало тежа и скупља варијанта. Препоручујем да уколико заиста желите да видите и упијате лепоте Таре боравите не мање од 5 дана и да организујете сопствени превоз. А за места где не можете ићи својим колима, можете доплатити превоз џиповима.

Видиковац ЗмајевацВидиковац Змајевац

ТАРА – САВЕТИ

  • У овом крају обавезно пробате ракију из места Пилица поред Бајине баште – позната Стара песма
  • Тарско језеро – уколико проводите време на Заовинама ово ће вам бити идеално место за ручак и предах
  • Ресторан Дрина – уколико проводите време на Перућцу топла препорука за ресторан, иако сви препоручују Врело које је по мом мишљењу лепо сређено, али фаворит ми је ипак Дрина када је храна у питању.
  • Обавезно крстарите Дрином до Вишеграда и возите се Шарганском осмицом
  • Веома близу Таре су Увац и Златибор, па погледајте водиче и испланирајте своје излете
  • Саветујем крстарење/вожњу чамцима језерима Перућац и Заовине
  • На бројним местима на Тари, специјално на Бањској Стени, Митровцу, као и видиковцима Соколарица и Ослуша видећете упутства о понашању у близини Мрког медведа
  • Са туристичком организацијом Таре можете организовати излете до Дрвенграда, вожњу Шарганском осмицом и крстарење до Вишеграда
  • Имајте на уму да све што сам навела иако близу једно другог, можда нема уређен добар пут, па добро испитајте који су путеви проходни за кола, и где је најбоље стићи којим делом, али углавном из Бајине Баште, са Митровца и Заовина се стиже свуда.

Поглед са мале бране на Заовинском језеруПоглед са мале бране на Заовинском језеру

ТАРА – УТИСЦИ

Сваки део Таре и сваки дан на Тари будио је потпуно нове авантуре, нове погледе и нове утиске, али и жељу да се све ово макар јоше једном обиђе и посети. Ја сам је посетила лети, мада је лепа и зими, али искрено ја волим када је топло и када је дужи дан јер може више ствари да се обиђе. Оно што је по мом мишљењу обавезно да видите су језеро Перућац, језеро Заовине, видиковци Бањска стена и Биљешка стена, манастир Рача. Све је прелепо, али уколико немате превише времена препоручујем макар ових неколико локалитета, а уколико имате времена, или идете више пута онда можете лепо испланирати и посетити све наведене знаменитости.

Надам се да ће вам овај водич бити од користи и да ће вам послужити за организацију путовања по овој планинској лепотици.

Здраво. Ја сам Џоли, а име Џолиграфија настало је спајањем мог надимка са речју графија, што значи описивање или наука. Обзиром да сам страствени љубитељ писања, фотографије и путовања, одлучила сам да своје три љубави спојим у овај блог. Надам се да ћете и ви уживати читајући текстове и гледајући фотографије, онолико колико сам ја уживала пишући и правећи га.

Прочитајте још...

Од Римљана до хајдука

За случај да бисте да се провозате по Србији, и то

Ђавоља Варош, природни феномен у Србији

Ђавоља варош је редак природни феномен на планини

Крстарење Дунавом и Ђердапска клисура

Крстарење Дунавом је нешто најбоље што вам се може

Косидба на Рајцу: Добродошли на косачки ручак

Једног лепог и сунчаног летњег јутра одлучили смо

У седлу јужне Бачке - Бачка Паланка и парк природе Тиквара

У наредним редовима текста провозаћу вас кроз прир

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије