Po čemu svet treba da pamti Srbiju? Koji dokumenti, rukopisi, arhivi i kolekcije zaslužuju da se nađu u dokumentacionoj baštini od univerzalne vrednosti? Sve to zapisano je u programu „Pamćenje sveta” koji je UNESCO pokrenuo 1992. godine.

Na toj listi nalaze se Miroslavljevo jevanđelje, Arhiva Nikole Tesle i Telegram objave rata Austrougarske Srbiji.

Najstariji dokument iz Srbije koji je svoje mesto našao na Uneskovoj listi je bogoslužbena knjiga koja je po naredbi kneza Miroslava ispisana i ukrašena 1180. godine. Tekst na ćirilici ručno pisan perom i mastilom prati gotovo 300 ilustracija s religioznom tematikom.  Osim umetničke vrednosti te minijature imaju i veliki istorijski značaj. Miroslavljevo jevanđelje čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu, dok se fototipska izdanja u tiražu od 299 primeraka nalaze u elitnim bibliotekama širom sveta.

Na listi je bogata arhiva jednog od najvećih svetskih umova. Nikola Tesla je ostavio za sobom više od 16000 originalnih dokumenata, istorijsko-tehničke eksponate, fotografije, knjige, časopise. Arhiva čuvenog naučnika čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu koji posetiocima predstavlja neke od najvažnijih Teslinih pronalazaka, ali i  predmete iz njegovog privatnog života.

Telegram koji je formalno označio početak Prvog svetskog rata takođe je pod zaštitom UNESCO-a. Objava rata Austrougarske Srbiji u nekoliko redova ispisanih na francuskom jeziku poslata je 28. jula 1914. godine iz Beča srpskom ministru inostranih poslova u Nišu. Čuva se u arhivu Srbije u Beogradu.

Svetski registar kulturne dokumentacione baštine pandan je svetskom registru kulturne baštine za nepokretne spomenike kulture.