Vaše pesme često zvuče kao da su nastale negde između ulice, noći i razgovora koji se pamti. Gde danas najčešće „uhvatite“ ideju — u gradu, na putu ili u tišini?

Nema nekog pravila, ideje su svuda i znaju da dođu u različitim situacijama. Mesta nisu presudna pa se desi i u šetnji, vožnji, tokom obavljanja nekih rutinskih radnji, ujutro, tokom dana, uveče, nema pravila. Pojavi se neka melodija ili neki stih koji mi zazvuči da je vredan pažnje, koga uglavnom zabeležim pa na tome kasnije radim ili ostane samo kao zabeleška koja čeka svoj trenutak.

Svirali ste na različitim festivalima i pozornicama u Srbiji, od velikih do intimnih. Postoji li neka manifestacija na kojoj ste već nastupali, a kojoj biste se uvek rado vratili zbog same atmosfere grada i publike?

Uglavnom nosim pozitivne doživljaje sa raznih mesta gde sam nastupao. Ako krenem da nabrajam, sigurno ću nešto preskočiti al neka mi ne zamere. Koncert u Somborskom pozorištu, u okviru jednog festivala klasične muzike pre neoliko godina je bio odličan, kao i koncert u Aranđelovcu u parku, u okviru manifestacije Mermer i zvuci. Sjajan je taj Aranđelovački park. Šteta što je prekinuta ta tradicija mermerne vajarske kolonije. Koncerti u manjim mestima znaju da budu posebni, pa i u klubovima. Festivalski nastupi na raznim festivalima od klasičnih, preko jazz, blues festivala, takođe. Sećam se festivala na Divčibarama, Mountain Music fest, tamo je isto lepa atmosfera, festival u prirodi.  Šta znam, uglavnom sviram tamo gde me zovu.

Vaši koncerti znaju da budu vrlo intimni, gotovo kao razgovor sa publikom. Da li vam se desila neka situacija na nastupu u Srbiji koju i danas prepričavate, možda neplaniran trenutak koji je postao važniji od same svirke?

 Nije bilo ništa tako slično, svirka je uvek najvažnja. Bilo je raznih prepreka, iskušenja al na kraju se sve završi, uglavnom manje više dobro, ili bar dovoljno dobro da deluje da ima smisla.

Vi ste umetnik koji sa sobom nosi i Čačak i Beograd, ali i neku širu, univerzalniju mapu. Da li vas više inspiriše mesto iz kog dolazite ili mesto u kom trenutno živite?

Inspirše život sam po sebi, sa svim svojim vrlinama i manama. Čačak me je na neki način formirao, tamo sam odrastao, u Beogradu živim sad skoro više od pola života. Tu sam završio fakultet pa mogu reći da sam se u Beogradu nadogradio. I jedan i drugi grad su inspirativni na svoj način. Motiv odlaska iz manjeg mesta u veliki grad sam obrađivao u nekim pesmama. Univerzalna je to priča.

Koliko publika u manjim gradovima ume da bude otvorenija i neposrednija od one u velikim centrima, da li ste negde u Srbiji osetili tu posebnu bliskost?

 Zavisi dosta od prostora, gde se nastupa. Zna se da je publika koja je južnije, recimo, otvorenija, severnija publika malo zatvorenija ali opet nema pravila kad je moj slučaj u pitanju jer na koncerte uglavnom dođu ljudi koji žele da čuju uživo to što radim a to obično bude fin i kulturan svet. Nemam baš neki uzorak zbog okupacije medija koja je učinila da to što radim ja a i moje kolege, teško dolazi do neke šire publike zbog kiča i šunda, pogotovo u manjim mestima. Pa tako se desi da je na primer nemoguće organizovati koncert u nekom manjem mestu jer ima malo publike a hteli bi da to čuju i vide što je posao za kulturnu politiku i uređenje koje znamo da je nema. Čak i pored toga, dese se neki entuzijastični pojedinci koji imaju neku višu ideju a ne samo profit  pa se onda dese i neki zanimljivi koncerti i festivali.

Kada biste pravili svoj idealni festival u Srbiji, kako bi on izgledao: na tvrđavi, na trgu, pored reke, u industrijskom prostoru, u domu kulture ili negde sasvim neočekivano?

 Težak izbor, svi navedeni prostori su interesantni ali hajde, pošto ide lepše vreme, neki festival u prirodi, kraj reke recimo sa dobrim programom.

Postoji li neka manifestacija u Srbiji na kojoj još niste svirali, a imate osećaj da bi Vaše pesme tamo prirodno „legle“, možda zbog ambijenta, publike ili samog grada?

 Ima dosta prostora na kojima nisam svirao, ima dosta neupotrebljenih prostora, neiskorišćenih. Ima prostora koji bukvalno propadaju. Možda domovi kulture po manjim gradovima. To su u ex-yu bila mesta sa daleko bogatijim programima. Bilo bi idealno oživeti te prostore i dozvoliti da se mnogo više tu dešavaju koncerti, predstave izložbe…

Kada biste morali da opišete Srbiju kroz tri slike ili tri zvuka koje nosite sa putovanja i koncerata, šta bi to bilo?

 Priroda fantastična, potencijali ogroman.

Ako biste jednog dana napravili koncert „van pravila“, bez klasične bine i formata, gde u Srbiji biste ga smestili i kako bi izgledao taj susret sa publikom?

Možda bi bila interesantna neka turneja po selima, da ljudi čuju malo rokenrola uživo, možda im se svidi. A i dosta ljudi iz gradova je otišlo i ide na selo, tražeći beg od gradskog ludila pa moguće da nedostatak publike uopšte ne bi bio problem.

Kada biste morali da preporučite strancu jedan muzički događaj u Srbiji, ne nužno najveći, već onaj koji najbolje prenosi duh mesta, šta bi to bilo i zašto?

Od mesta do mesta, u Čačku bih svakako preporučio Karusel festival ambijentalne i etno muzike koji je jedna autentična stvar za grad, nažalost i ona nedovoljno podržana. To je festival koji dovodi muzičare iz, kako se to kaže, regiona pa i šire, što otvara priliku ljudima u gradu da čuju, vide i dožive nešto drugačije.

Posle ovog razgovora ostaje utisak da Kralj Čačka svoje pesme ne peva samo publici, već i gradovima kroz koje prolazi. Jedan od tih susreta publiku očekuje 15. maja 2026. u MTS Dvorani, kada će Beograd na jedno veče ponovo dobiti soundtrack svojih ulica, noći i emocija.