Iako se prostire impresivnom dužinom od preko 2 kilometra, Dubočka pećina prohodna je samo u prva 132 metra, dok je za dalje istraživanje neophodna posebna speleološka oprema. Dnevno svetlo koje s ulaza dopire do svih prohodnih delova pećine, omogućiće vam da uživate u razgledanju njene unutrašnjosti.

Na samom početku „Glavnog kanala” nalazi se velelepna dvorana koja podseća na džinovski hangar sa stenovitim zidovima, tavanicama i mestimično raspoređenim salivima i bigrenim oblogama. Kako prolazite dalje kroz kanal i ulazite u njegov drugi deo, tavanica postaje sve bogatija stalagmitima, a u tom delu nalazi se i jedini vir u pećini – Biljanin vir. U trećem delu „Glavnog kanala” naići ćete na interesantan saliv u obliku nadstrešnice nazvan „Baldahin”, dok poslednji deo kanala karakterišu kratki stalaktiti koji vise s tavanice.
Kada istražite „Glavni kanal”, krenite dalje „Glinovitim kanalom” koji se takođe sastoji od četiri celine, među kojima je prva neuobičajeno bogata belim kalcitom, stalaktitima i stalagmitima. Pažnju posetilaca na početku „Glinovitog kanala” najviše privlači „Carski presto“, bela draperija od kalcita koja pregrađuje kanal i deli ga na dva dela.
Drugi deo „Glinovitog kanala” karakterističan je po stalagmitima koji imaju identičnu debljinu od 10 cm od podloge pa do vrha. Nakon što prođete kroz taj stalagmitski deo, ući ćete u „Paklenu goru”, treći deo kanala koji ukrašava pregršt kristalnih stubova, stalaktita i stalagmita, posle kojih se ulazi u poslednji, četvrti deo „Glinovitog kanala”. U njemu se nalazi „Carska riznica”, najlepši deo ne samo ovog kanala već i cele Dubočke pećine. Tavanice ispunjene hiljadama stalaktita i pećinskim nakitom od snežno belog iskričavog kalcita izazivaju divljenje ne samo profesionalnih speleologa, već svih onih koji imaju priliku da uživaju u pogledu na njih.
Treći, „Rusaljski kanal”, ime je dobio po ženama Rusaljkama za koje se u ovom kraju veruje da poseduju magičnu moć i sposobnost da razgovoraju s mrtvima. Dugačak oko 380 metara ovaj kanal odlikuje zid spojenih belih stalagmita i stalaktita, ali i postolje s figurom koja podseća na lice žene sa smeđom kosom. Ova figura nastala delovanjem prirodnih sila nazvana je baš kao i kanal – „Rusaljka”.
Pored svoje nesumnjive lepote, Dubočka pećina ima i arheološki značaj. Zubi dinoterijuma, kosti pećinskog medveda, koštane igle i druga ljudska oruđa govore o tome da su ovom pećinom hodali ljudi u davno doba neolita.
Dubočka pećina jedna je od tri pećine koja, zajedno s preostale dve – Ceremošnjom i Ravništarkom, upotpunjuje speleološku ponudu ovoga kraja.

Info: Dubočka pećina