Izložba “Svetlost Monparnasa nad Nišavom” od 12. maja u Oficirskom domu u Nišu

Svečano otvaranje retrospektivne izložbe Mirjane Mire Maoduš pod nazivom Svetlost Monparnasa nad Nišavom, će biti priređeno u utorak 12.maja u 19.00 sati u Oficirskom domu.

Mirjana Mira Maoduš pripada grupi stvaralaca koji su svoj slikarski put otpočeli sticanjem prvih akademskih znanja i veština van granica naše zemlje, prezentovali svoja dela uglavnom u inostranstvu, da bi nakon pet decenija rada potvrđenog nagradama i priznanjima, nastavila da stvara u svom ateljeu u Beogradu, u kraju za koji je vezuju uspomene iz detinjstva i rane mladosti. Bogat opus autorke deo je brojnih domaćih i međunarodnih galerijskih, muzejskih i kolekcija u privatnom vlasništvu. Retrospektivna izložba u Nišu u organizaciji Galerije SLU i Kulturne ustanove Galerija 73 Beograd  prilika je da se široj i stručnoj javnosti ovog podneblja predstave dela slikarke nastala od kraja šezdesetih godina do danas.

Mira Maoduš je rođena tokom Drugog svetskog rata u italijanskom vojnom logoru u srpskom mestu Medak. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, a prva slikarska znanja stekla na studijama u Školi za primenjene umetnosti u Frankfurtu. Upoznavanje sa nemačkom scenom uticalo je na poetiku autorke, koja je kontrastima jarkih boja  iskazivala svoje emocije, unutrašnje nemire i socijalno angažovane stavove. Usavršavanje na  Akademiji u Veneciji (Accademia  di belle arti) i dodir sa italijanskom školom ekspresionizma, iznedrili su radove kojima se predstavila na prvoj samostalnoj izložbi u Veroni 1973.godine. Nakon magistrature istorije umetnosti u Milanu, Mira Maoduš se u potrazi za novim iskustvima preselila u Pariz, gde je nastavila studije slikarstva na Akademiji (Ecole National Superieur des Beaux-arts), približivši se fovističkom poimanju umetnosti.

Razvojnom slikarskom putu Mire Maoduš nesumnjivo je doprineo kosmopolitski duh i životne okolnosti, koje su je nakon školovanja i rada u Italiji i Francuskoj odvele u Moskvu, NJujork i Tokijo. Detalji iz prirode, pejzaži, lica lišena individualnosti i atmosfera na ulicama bili su motivi koji su, kao i na samim počecima, zaokupljali njenu pažnju, da bi presudni uticaj na dalje stvaralaštvo imao boravak u Japanu, zemlji koja kaligrafiju neguje kao tradicionalni vid likovnog izražavanja. Kreiranjem sopstvene kaligrafije, podstaknute korenspodencijom Van Goga i Gogena, počela je da izražava svoju prirodu, duh i emocije. Isprva je na platno prenosila delove stihova Remboa, Koktoa i drugih francuskih pesnika, i koncipirajući slojevito bojeno polje, na iskustvima umetnosti letrizma, gradila apstraktne kompozicije bogate likovnim i značenjskim sadržajima, dajući slici reljefnu strukturu i plastični sadržaj.

Devedesetih godina svet je počeo drugačije da gleda na njen narod. Vođena rodoljubivom potrebom da ispravi nepravdu, otpočela je borbu  šaljući poruku kroz svoju umetnost i svoja dela. Bez želje da svom radu da politički kontekst, nacionalni ponos i ljubav prema zemlji počela je da iskazuje ispisujući platna rečima i stihovima Jovana Dučića, Đure Jakšića, Vladislava Petkovića Disa , Puškina i Jesenjina. Vremenom, koristeći crvenu, plavu i žutu boju uz crnu i belu, u svoja dela unosila je slova koja vode nekom znaku, slogove koji upućuju na neki pojam ili ideju, reči srpskog ili ruskog jezika, nazive koji usmeravaju na ono što je pokreće i čemu stremi. Tako je nastao ciklus Ćirilica, koji umetnica u stalnoj potrazi za odgovorom na pitanje Ko sam ja i dalje istražuje i oplemenjuje, namerna da prateći savremene tendencije i moderne uticaje iskaže svoju privrženost korenima i nasleđu.

Izložba u Oficirskom domu će za publiku biti otvorena do 31. maja.