Изложба „Светлост Монпарнаса над Нишавом“ од 12. маја у Официрском дому у Нишу

Свечано отварање ретроспективне изложбе Мирјане Мире Маодуш под називом Светлост Монпарнаса над Нишавом, ће бити приређено у уторак 12.маја у 19.00 сати у Официрском дому.

Мирјана Мира Маодуш припада групи стваралаца који су свој сликарски пут отпочели стицањем првих академских знања и вештина ван граница наше земље, презентовали своја дела углавном у иностранству, да би након пет деценија рада потврђеног наградама и признањима, наставила да ствара у свом атељеу у Београду, у крају за који је везују успомене из детињства и ране младости. Богат опус ауторке део је бројних домаћих и међународних галеријских, музејских и колекција у приватном власништву. Ретроспективна изложба у Нишу у организацији Галерије СЛУ и Културне установе Галерија 73 Београд  прилика је да се широј и стручној јавности овог поднебља представе дела сликарке настала од краја шездесетих година до данас.

Мира Маодуш је рођена током Другог светског рата у италијанском војном логору у српском месту Медак. Основну и средњу школу завршила је у Београду, а прва сликарска знања стекла на студијама у Школи за примењене уметности у Франкфурту. Упознавање са немачком сценом утицало је на поетику ауторке, која је контрастима јарких боја  исказивала своје емоције, унутрашње немире и социјално ангажоване ставове. Усавршавање на  Академији у Венецији (Accademia  di belle arti) и додир са италијанском школом експресионизма, изнедрили су радове којима се представила на првој самосталној изложби у Верони 1973.године. Након магистратуре историје уметности у Милану, Мира Маодуш се у потрази за новим искуствима преселила у Париз, где је наставила студије сликарства на Академији (Ecole National Superieur des Beaux-arts), приближивши се фовистичком поимању уметности.

Развојном сликарском путу Мире Маодуш несумњиво је допринео космополитски дух и животне околности, које су је након школовања и рада у Италији и Француској одвеле у Москву, Њујорк и Токијо. Детаљи из природе, пејзажи, лица лишена индивидуалности и атмосфера на улицама били су мотиви који су, као и на самим почецима, заокупљали њену пажњу, да би пресудни утицај на даље стваралаштво имао боравак у Јапану, земљи која калиграфију негује као традиционални вид ликовног изражавања. Креирањем сопствене калиграфије, подстакнуте коренсподенцијом Ван Гога и Гогена, почела је да изражава своју природу, дух и емоције. Испрва је на платно преносила делове стихова Рембоа, Коктоа и других француских песника, и конципирајући слојевито бојено поље, на искуствима уметности летризма, градила апстрактне композиције богате ликовним и значењским садржајима, дајући слици рељефну структуру и пластични садржај.

Деведесетих година свет је почео другачије да гледа на њен народ. Вођена родољубивом потребом да исправи неправду, отпочела је борбу  шаљући поруку кроз своју уметност и своја дела. Без жеље да свом раду да политички контекст, национални понос и љубав према земљи почела је да исказује исписујући платна речима и стиховима Јована Дучића, Ђуре Јакшића, Владислава Петковића Диса , Пушкина и Јесењина. Временом, користећи црвену, плаву и жуту боју уз црну и белу, у своја дела уносила је слова која воде неком знаку, слогове који упућују на неки појам или идеју, речи српског или руског језика, називе који усмеравају на оно што је покреће и чему стреми. Тако је настао циклус Ћирилица, који уметница у сталној потрази за одговором на питање Ко сам ја и даље истражује и оплемењује, намерна да пратећи савремене тенденције и модерне утицаје искаже своју приврженост коренима и наслеђу.

Изложба у Официрском дому ће за публику бити отворена до 31. маја.