У мору фотографија и кратких видеа који свакодневно пролазе кроз наше екране, ретки су они који нас заиста натерају да застанемо и пожелимо да будемо баш тамо где је кадар настао.
Свака пијаца има свој карактер, као стари боем који зна где се крије најбоља ракија.
Ђавоља Варош није место на које се стиже случајно, до ње се долази као до приче коју ти је неко некада давно испричао, па пожелиш да је поново доживиш.
Ускрс у Србији није празник који се само слави, већ празник који се припрема рукама.
На фасадама које су некада биле тихе данас се преплићу боје, поруке и емоције, претварајући улице Србије у отворене галерије под ведрим небом
За оне који воле да природу доживе покретом, клисура нуди читав спектар активности.
А када једном прођете овом рутом, од Голупца до последњих стена клисуре, схватићете да сте заправо путовали кроз време – и вратили се са причом коју ћете препричавати дуго.
Младенчићи се традиционално премажу/прелију медом, да брак буде „сладак“, али и постојан: мед чува, заокружује, спаја, као добра реч кад затреба
Човек је само део природе и као такав треба да буде свестан и одговоран да ту природу остави и наредним поколењима.
Фебруар је месец који уме да буде хладан, али никада равнодушан.
