Средњевековни манастири расути широм Србије, великом разноврсношћу градитељских и архитектонских стилова сведоче о различитим утицајима на српску архитектуру и уметност, али и на српску државу. Током векова манастири су представљали средиште културног и историјског живота. У њима су крунисани и сахрањивани српски владари, а ту су се налазиле и штампарије и школе, као и многе уметничке радионице.
Иако се први пут спомиње у 16. веку, своје место у српској историји манастир Фенек обезбедио је два столећа касније када је постао центар окупљања српске политичке емиграције.
Данашњи изглед манастир је добио након велике обнове рађене крајем 18. века. Црква посвећена светој мученици Параскеви, конципирана је као једнобродна грађевина с полукружном олтарском апсидом, правоугаоним певницама и осмостраним кубетом. Китњасто западно прочеље наглашено је троспратним звоником изграђеним у стилу барока.
У близини манастира налази се и мала овална капела из 1800. године која је, ако је веровати легендама, изграђена над лековитим бунаром с чудотворним дејствима.
У београдском насељу Раковица налази се истоимени манастир подигнут у 16. веку. Више пута разаран и обнављан, садашњи изглед дугује српској краљевској породици Обреновић која га је обновила у 19. веку.
У порти манастира сахрањени су многи познати људи из српске историје – војвода Васа Чарапић, генерал Миливоје Блазнавац, српски патријарх Павле, а овде се налазила и породична гробница Јеврема Обреновића, млађег брата Милоша Обреновића.
Недалеко од Велике Плане налази се црква Покајница саграђена 1818. године. Њен оснивач кнез Вујица Вуличевић учествовао је у организацији атентата на свог кума, вођу Првог српског устанка – вожда Карађорђа. Како би олакшао своју савест, недалеко од места злочина саградио је цркву Покајницу – симбол покајања због учешћа у овом страшном злочину.
Занимљива црква брвнара од тесаних храстових греда покривена је упечатљивим купастим кровом велике висине. Поред цркве у Великој Плани налазе се и дрвена звонара и конак.
Фреска Бели анђео донела је манастиру Милешева светску славу – тада је њена фотографија емитована у оквиру првог сателитског видео-преноса 1963. године, који је Европа „послала” преко океана. Нешто касније исти сигнал послат је и у свемир.
Манастир Милешева подигао је у 13. веку краљ Владислав Немањић. Од тада до данас Милешева представља једно од најзначајнијих духовних и уметничких средишта српског народа. Велику популарност у народу манастир је стекао након преношења моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву 1236. године. Под сводовима манастира, Твртко Котроманић крунисан је за краља Босне и Србије, а на истом месту 1446. године Стефан Вукчић Косара добио је титулу херцега. Током 16. века у манастиру је радила штампарија у којој су умножаване литургијске књиге.
Црква је украшена ремек-делима српске уметности, фрескама рађеним на блештавој позлаћеној позадини које одишу живошћу и симболишу ускрснуће. Поред Белог анђела, са зидова Милешева посетиоце посматрају портрети владарске династије Немањић који, поред уметничког, имају и документаристички значај.
Манастир посвећен Св. Николи у Куршумлији, први је манастир са преписивачком школом у Србији.
Светињу из 12. века саградио је велики жупан Стефан Немања који је у оквиру манастира издвојио одељење на за сахрану ктитора.
Његов син Стефан Првовенчани доградио је спољну припрату са две куле, и покривен трем између њих од којих је остала очувана једна кула и централни део цркве.
Занимљиво је да су у овом манастиру благосиљани први верници након установљења самосталности српске православне цркве у 12. веку.
Манастир Поганово на југу Србије подигао је један од последњих српских властелина у 14. веку Константин Драгаш. Сазидана од ломљеног камена и опеке, специфична је по занимљивом прелазу из квадратне основе у округли прстен куполе. Простран трем испред куполе додат је у 19. веку, док добро очуване фреске осликане још у 15. веку показују сву вештину средњевековних мајстора.
Роман Диоген подигао је манастир Прохор Пчињски у част свеца који му је прорекао да ће постати византијски цар. Првобитно здање из 11. века подигнуто је над гробом Светог Прохора, али је након тога више пута било рушено и обнављано. У 14. веку цркву је обновио краљ Милутин, док је садашња вишекуполна црква саграђена 1898. године.
Већина фресака у Прохору Пчињском датира из 15. века, а на јужној страни манастира можете видети фреске богатог колорита рађене у 16. веку, које су осликали фрескописци обучавани у тадашњој сликарској радионици изграђеној у оквиру манастира.
Импозантан манастирски комплекс обухвата два конака и лепо уређено двориште које представља идеално место за излет.
