Фрушкогорски манастири

На обронцима Фрушке горе налази се чак 17 средњевековних манастира. Ова планина постала је место српског културног препорода када је под притиском турских освајања, седиште духовног живота померено на север – у тадашњу Аустроугарску.
Манастири на Фрушкој гори грађени су у јединственом стилу српског барока који је комбиновао наслеђе немањићке епохе и западноевропских утицаја. Широм Фрушке горе подизани су манастири опремљени високим и раскошним звоницима и богато изрезбареним барокним иконостасима.

Манастир Јазак

На јужним падинама Фрушке горе лежи манастир Јазак из 18. века. Овај манастир саграђен је недалеко од старог Јазака који је подигнут у 16. веку и заједно сa Црквом Свете Тројице чини једну архитектонску целину. Манастирска црква грађевина је у облику тролиста, с куполом изнад централног дела и високим барокним звоником на западном прочељу. На иконостасу очуваном у изворном облику можете видети уобичајене принципе декорисања олтарске апсиде, а унутрашњост манастира красе и три раскошна трона декорисана иконама.

Крушедол

Манастир Крушедол, на југоисточним падинама Фрушке горе, задужбина је владике Максима Бранковића. Подигнут је као породични маузолеј, 1716. године је спаљен а мошти породице расуте, да би само шест година касније почела обнова која је резултирала садашњим изгледом манастира. Изграђен у стилу барока, с блештаво белом фасадом, и даље поседује оригиналан иконостас и на њему монуманталан крст с распећем Исуса Христа, као и делове фресака створене пре обнове.
У Крушедолу су сахрањене важне личности српске историје, укључујући краља Милана Обреновића и кнегињу Љубицу Обреновић.

Гргетег

На јужним падинама Фрушке горе налази се Гргетег, манастир који је, по предању, српски деспот Вук Бранковић изградио за свог оца Гргура, по коме је манастир и добио име. Целокупан манастирски комплекс обновљен је почетком 18. века када манастир добија барокни изглед.
Манастирска црква одликује се осмостраним кубетом и основом у облику крста, као и високим звоником с упечатљивом издуженом купастом капом, која се види из далека. Након Другог светског рата изграђени су и конаци који окружују цркву.
Оригиналан иконостас из 18. века уништен је приликом обнове, а данас у цркви можете видети раскошне свечане фреске које је осликао цењени српски сликар Урош Предић 1901. и 1902. године.

Велика Ремета

Недалеко од Гргетега налази се Велика Ремета са црквом посвећеном Св. Димитрију. Верује се да је овај манастир основао српски краљ Драгутин крајем 15. века. Након турског разарања поново је обновљен тек у 18. веку.
У Великој Ремети некада се налазила преписивачка школа, а овде је написан и један од првих путописа у српској књижевности. Архитектуром доминира високи седмоспратни звоник, док комбинација камена и опеке даје манастиру изглед утврђења.

Ново Хопово

Манастир Ново Хопово, изграђен у 15. или 16. веку, заузима посебно место међу фрушкогорским манастирима. Овде се чувају мошти чувеног светог ратника Теодора Тирона, које су донете у старију цркву Новог Хопова 1555. године.
Посебну лепоту храму даје оригинална купола опасана стубићима, али и фреске сликане у поствизантијском стилу под утицајем фрескосликарства Свете горе и итало-критске школе. Међу бројним фрескама које датирају из 17. века, посебно се истичу прикази циклуса апостолских страдања.

Врдник

Од свог оснивања у 16. веку, манастир Врдник прошао је кроз неколико фаза развоја. Крајем 17. века у Врдник су се преселили монаси из манастира Раваница због чега се овај манастир и данас често назива „сремска Раваница”. Монаси су са собом донели мошти српског кнеза Лазара, а део моштију и данас је изложен у Врднику.
Црква је срушена почетком 19. века а онда је на истом том месту 1811. године изникла грађевина већих димензија, с фрескама које су радили најбољи српски сликари тог доба.

Шишатовац

На западном делу Фрушке горе налази се манастир Шишатовац, изграђен на извору реке Ремете у 16. веку. Пројектован у барокном стилу с високим звоником и куполом, Шишатовац је карактеристичан и по богато рашчлањеним фасадама које га издвајају од осталих манастира из фрушкогорске заједнице.
Током прве половине 19. века манастир је био познат као стециште образованих Срба тог доба.

Беочин

Манастир Беочин са црквом посвећеном Вазнесењу Христовом први пут се спомиње у 17. веку, а данашњи изглед добио је након опсежне обнове у 18. веку. Црква се одликује издуженом једнобродном основом и високом осмостраном куполом на којој се могу препознати утицаји различитих стилских епоха.
Фреске у манастиру Беочин осликали су познати српски иконописци 18. века.