Историјски музеј Србије има задовољство да Вас позове да до краја августа посетите изложбу „Краљеви и светитељи српски” и искористите јединствену прилику да видите кивот краља Стефана Дечанског, који се износи пред јавност само у посебним приликама, и рукописе од изузетног значаја: Синтагму Матије Властара, насталу у Зети средином 15. века, и Житије Стефана Дечанског са Службом Стефану Дечанском од Григорија Цамблака из 16. века.
Наведени предмети ће након тога бити враћени матичној институцији – Музеју Српске православне цркве, захваљујући чијој љубазности и разумевању су ове позајмице продужене до краја августа.
Изложба „Краљеви и светитељи српски”, ауторке Вање Вуксан, биће отворена до 20. новембра текуће године, а посетиоци ће и даље моћи да виде бројне драгоцености које сведоче о најзначајнијој српској средњовековној династији Немањић и епохи која јој је претходила: један од највреднијих предмета у Историјском музеју Србије – печатњак кнеза Стројимира, владара преднемањићке епохе, део каменог трона цара Душана из манастира Студеница, парапетну плочу из Дежеве, део збирке Музеја „Рас” у Новом Пазару, прву Дечанску хрисовуљу, оснивачку повељу манастира Дечани из 1330. која се чува у Архиву Србије и многе друге значајне предмете.
Изложба „Краљеви и светитељи српски” је сачињена од 12 тематских целина које описују прве династије преднемањићког доба, порекло и постојбину династије Немањић, симболички и титуларни карактер имена Стефан и Урош, значај патрона Светог Стефана Првомученика за династију, владарске инсигније Немањића, њихова столна места, тј. владарске дворове, улогу државних сабора, култ владара ратника, династичку лозу Немањића, процес стицања аутокефалије, процват задужбинарства, гробне цркве и светост владара.
Изложба обухвата бројне оригиналне предмете (накит, оружје, владарски новац и рукописе), копије и репродукције фресака, икона и реликвија, које приказују богатство и разноликост сачуваног материјалног наслеђа државе Стефана Немање и наследника током два века власти и њихове изузетне доприносе не само на државотворним и црквенотворним пословима него и у областима просвете, књижевности, архитектуре и задужбинарства, изразито важног за династију, о чему сведоче бројне цркве и манастири, посебно Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница и Сопоћани, које је УНЕСКО уврстио на листу светске културне баштине.
Реализацију изложбе су материјалима из својих фондова помогли: Музеј СПЦ, Музеј „Рас” у Новом Пазару, Народни музеј у Београду, Народни музеј Краљево, Народни музеј Ниш, Народни музеј Аранђеловац, Народни музеј Лесковац, Народни музеј Чачак, Музеј у Смедереву, Музеј рударства и металургије у Бору, Архив Србије, Народна библиотека Србије, Архив САНУ, Библиотека Српске патријаршије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Универзитетска библиотека у Санкт Петербургу и Галерија Матице српске.

Историјски музеј Србије се посебно захваљује на помоћи и благослову за реализацију изложбе митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, епископу милешевском Атанасију, епископу рашко-призренском Теодосију, епископу жичком Јустину, епископу будимљанско-никшићком Јоаникију, архимандриту Тихону, игуману манастира Студеница и свештенству манастира Ђурђеви Ступови, манастира Градац, манастира Студеница, манастира Сопоћани, манастира Жича, манастира Кончул, манастира Бања у Прибојској бањи, манастира Милешева, манастира Давидовица, манастира Вољевац, манастира Ђурђеви Ступови у Будимљу код Берана, манастира Морача, Манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Манастира Светог Николе у Псачи, манастира Лесново, Манастира Светог Пантелејмона у Нерези, Манастира Светог Никите у Бањанима, Цркве Светог Петра и Павла у Расу, Цркве Светог Николе у Баљевцу, Цркве Светог Ахилија у Ариљу, Цркве Светог Ђорђа у Мажићима и Цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу.
Посетиоци могу да посете изложбу сваког дана, осим понедељка, у периоду од 12 до 20 часова.
Мерама здравствене превентиве, ради спречавања ширења вируса КОВИД-19, предвиђен је ограничен број посетилаца и обавезно коришћење заштитне маске, уз одржавање физичке дистанце.
Изложба се реализује под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а уз подршку компаније ДДОР осигурање.
Аутор изложбе: Вања Вуксан
Сарадници: Марко Вуксан и Весна Драговић Поп-Лазић
Поставка изложбе: Бранко Цвијић
Графички дизајн: Изабела Мартинов Томовић и Ива Јотић Лубура
Дизајн текстилних подлога за витрине: Дејана Вучићевић
Графичка припрема текстилних подлога за витрине: Маја Гецић
Помоћ у реализацији изложбе: Бобан Вељковић, Андреј Вујновић, Дејан Милосављевић, Немања Митровић, Владимир Мереник, Ана Ћук Драгомировић, Оливера Милићевић и Наташа Сучевић
Техничка подршка: фирма „Home lines”, Ненад Нићин, Ђорђе Нићин и Бранислав Мркојевић