Тиса цвета, а душа памти

Једном годишње, средином јуна, река Тиса дарује свету призор који одузима дах – „Цветање Тисе“. У том кратком, чудесном тренутку, из муља речног дна израњају милиони инсеката – Тиски цвет (Палингениа лонгицауда), један од најстаријих инсеката у Европи. После три године живота под водом као ларве, одрасли инсекти излазе на површину, паре се у масовном, готово ритуалном плесу – и потом угину. Њихов живот траје свега неколико сати. Ипак, то што јесте кратко, нипошто није безвредно – управо супротно.

Ова „свадба Тисе“, како је народ поетично назива, симбол је вечне љубави, трајања кроз обнављање, али и пролазности. Изнад водене површине, у сумрак, одвија се плес светлости и тишине – река дословно „цвета“, а призор делује нестварно, готово митски.

Место где природа пева

Најлепши поглед на овај феномен пружа се управо из Новог Бечеја, питомог банатског градића који средином јуна постаје тачка сусрета природе и духовности. Обале Тисе тада постају испуњене људима који у тишини посматрају чудо – деца ћуте, фотографи чекају савршен кадар, а река шапуће своје вековно наслеђе.

Боравак у Новом Бечеју не завршава се уз обалу. Прошетајте до Главашеве куће, барокног здања из 19. века, које данас служи као галеријски и културни простор. Из њених прозора пружа се поглед на Тису, а сваки угао носи дух времена.

Надомак града, на осами међу пољима, окружене равницом и тишином, налазе се рушевине величанствене цркве из 13.века. Католичка црква Светог Николе у Арачи била је богата орнаментиком која је сачувана у фрагментима на фасади цркве.

Њена силуета подсећа на стару песму коју ветар још памти.

Тиса не цвета сваког дана – али када цвета, цвета и срце. Посетите Нови Бечеј у то време, удахните тишину реке, погледајте како природа прославља живот, и понесите са собом успомену коју ниједна фотографија не може дочарати.