Повлен — планина тишине, тајни и сенки

Тамо где се облаци спуштају ниже од погледа, а време као да заборави да тече, издиже се Повлен — планина која не зове гласно, али која дубоко шапуће онима који умеју да слушају. Недалеко од Ваљева, у срцу западне Србије, Повлен се простире као чаробна вујна ћилима, прошарана шумама, пропланцима и старим причама које се још увек преносе шапатом.

Ово није само планина за шетњу и одмор. Ово је место где природа носи у себи нешто древно, нешто што се не може лако објаснити. А управо у томе лежи чар — Повлен се не разуме, он се осећа.

Једна од највећих мистерија Повлена јесу његове чувене — и необјашњене — Повленске кугле. У дубини шума, сакривене међу дрвећем и маховином, леже огромне, савршено округле камене форме, за које нико поуздано не зна како су настале. Природни феномен или дело древне цивилизације? Одговори измичу и научницима и народним причама.

Локално становништво их назива „земаљским звездама“ и приписује им исцелитељску енергију. Постоје и они који верују да су кугле чувари портала у друге светове, док други у њима виде доказе ванземаљског присуства. Како год да посматрате, једно је сигурно — када стојите поред тих кугли, у хладу борова и храста, обузима вас тишина која има тежину векова. И не можете а да се не запитате: шта све Повлен још крије?

Путеви са Повлена воде у долине, ка потоцима и водопадима, али један од њих скреће ка месту чије име у Србији буди језу и радозналост — воденици Саве Савановића.

У близини села Зарожје, на обали реке Рогачице, налази се стара воденица коју је, према предању, настањивао најпознатији српски вампир — Сава Савановић. У народној причи коју је прославио и Милован Глишић у приповеци „После деведесет година“, Сава је ноћу убијао воденичаре који су долазили да мељу жито, а у воденици никад није било безбедно преноћити.

Данас, је воденица туристичка атракција, али дух приче и даље лебди у ваздуху. У тренуцима кад сунце залази и сенке се продужавају, чак и најсмелији путници утишају глас. Не зато што верују у вампире — већ зато што осећају да се на тим местима прошлост и садашњост додирују.

Повлен није планина спектакуларних врхова или туристичке гужве. Он није намењен онима који траже удобност и брзе селфије. Повлен је за оне који траже нешто дубље: тишину, мир, одмор од цивилизације — али и трачак мистерије. То је место где се може проћи крај неке стене или потока, а да осетите као да вас неко посматра. Не у злој намери, већ као чувар предања.

Овде вас неће дочекати сувенирнице ни музика са звучника. Али хоће звук грана које се савијају под ветром, дах земље из дубине крошњи, и онај осећај да сте на месту које памти више него што прича.

Повлен није планина за сваког. Али ако волите када путовање постане потрага за недокучивим, ако верујете да се магија скрива у најобичнијем камену или сенци, онда је Повлен управо оно што сте тражили. А можда и нешто више.