Кристал на Ушћу који чува дух савремене уметности

Замислите да шетате кроз зелени мир Ушћа, тамо где се Сава и Дунав тихо договарају како ће даље. Испред вас, из траве израња зграда која изгледа као кристал наслоњен на обалу – Музеј савремене уметности у Београду. Није случајно баш овде: још 1958. град доноси одлуку да оснује Модерну галерију, институцију која ће пратити најсвежије токове југословенске уметности, а неколико година касније бира се локација на Новом Београду, на самом ушћу, насупрот Калемегдана.

Отворен 20. октобра 1965. – на дан ослобођења Београда – музеј је од старта замишљен као велика сцена за савремену уметност. Зграду потписују архитекте Иван Антић и Иванка Распоповић, а за ово дело добијају Октобарску награду града Београда. Њихов „кристал на Ушћу”, како га често зову, убрзо завршава у угледним светским архитектонским часописима и постаје један од симбола југословенског модернизма.

Унутра се данас чува више десетина хиљада уметничких дела – од раних радова српских и југословенских модерниста до савремених инсталација, перформанса и видео-радова. Али прави шарм овог музеја није само у колекцији, већ у осећају да сте закорачили у времеплов: док се испред вас смењују слике, скулптуре и пројекције, кроз велика стакла и даље видите траву, дрвеће и реке како теку својим током.

За разлику од многих светских музеја који расту из бетона, Музеј савремене уметности практично је уроњен у парк. Са једне стране – шеталишта, бициклистичке стазе и клупе Ушћа, са друге – скулптурални парк са делима најзначајнијих југословенских вајара 20. века. Док прилазите, имате утисак да сте још увек напољу, а већ сте у музеју; када се попнете степеницама и уђете, архитектура вас води кроз низ међусобно повезаних галеријских „ћелија“, у којима се простор благо прелива, без наглих прекида, као шетња кроз добар роман.

Туристички водичи овде гостима обично кажу: „Ако се изгубите – само гледајте кроз прозор.” Увек ћете видети неку крошњу, реку или тврђаву преко пута, и знаћете где сте. Та стална веза са природом и градом чини посету музеју нечим више од „обиласка изложбе“ – то је мала урбана шетња кроз пејзаж, историју и идеје.

А кад завршите обилазак, довољно је да направите неколико корака и већ сте на трави, надомак реке. Деца трче око скулптура, бициклисти пролазе, неко шета пса… Савремена уметност овде заиста живи напољу и унутра у исто време.

Музеј савремене уметности је кроз деценије угостио бројне значајне уметнике, али једна изложба је посебно одјекнула – ретроспектива Марине Абрамовић „Чистач”. Била је то прва велика европска ретроспектива ове светски познате уметнице перформанса, припремана у блиској сарадњи с њом, са више од 120 радова, од раних перформанса седамдесетих до култног дела „Уметник је присутан”. Тих месеци, редови испред музеја подсећали су на премијеру холивудског блокбастера – само што су звезде били храбри уметнички експерименти.

Музеј је десет година био затворен због реконструкције, од 2007. до 2017. године. Када је поново отворен, баш 20. октобра, на исти датум као 1965, Београђани су у шали говорили да су „поново добили прозор у свет савремене уметности“. И заиста – обновљена зграда засијала је као нови кристал на Ушћу, са очуваном оригиналном архитектуром, али и модерном технологијом која прати савремене изложбене стандарде.

Зато, када следећи пут шетате београдским парком на Ушћу, немојте само проћи поред овог блиставог „кристала“. Уђите унутра. Можда ћете изаћи са једним питањем више него што сте имали, али то је у савременој уметности – и у Београду – често најбољи сувенир.