Планина која се смеје на снегу
Копаоник је она планина која, чим падне први снег, изгледа као да јој се лице разведрило. Не без разлога носи надимак планина сунца, јер и усред зиме уме да подари ведар дан и небо које се пресеца само траговима жичара. Зими овде живот почиње рано, чим први ратрак прође стазом, а последње светло ноћног скијања угаси се тек касно увече.
На висинама до Панчићевог врха, који се уздиже на 2.017 метара, Копаоник спаја оно најбоље од планине и националног парка. Овде се на једном месту срећу широке, уређене стазе, густе смрчикове шуме и мир који се чује тек кад затворите врата хотела и останете сами са снегом. Због поуздане снежне зиме и система вештачког оснежавања, планина обично нуди скијање од новембра па дубоко у пролеће, са око 55 километара уређених стаза за алпско скијање и додатним километрима за нордијско уживање.
Када седнете у гондолу или шестоседе, Копаоник се отвара у свим правцима. Са једне стране поглед клизи преко белих падина, са друге се губе облици удаљених брда, а испод вас деца уче прве завојчиће. У једном тренутку схватите да је ово заправо мали град на снегу, уређен тако да свако пронађе своју стазу и свој ритам.
На стазама за свакога: од првог завоја до Snow парка
Копаоник је најразвијенији ски центар у Србији, са око двадесет пет жичара и покретних трака које повезују мрежу разноликих стаза. На овом месту се и потпуни почетници и скијаши маратонци осећају као код куће. Плаве стазе су благе и широке, идеалне за прве кораке на скијама или сноуборду. Црвене су таман толико озбиљне да вас натерају да се фокусирате, док црне чувају ону дозу адреналина за искусне и храбре. За љубитеље нордијског стила, ту су и уређене стазе за скијашко трчање које воде кроз тише делове планине.
Сноубордери се најчешће окупљају око Snow парка, где се уместо о томе колико је брз спуст, прича о скоковима, рејловима и триковима које сте смели да пробате тек када вам је инструктор окренуо леђа. За оне који траже додатну дозу узбуђења, постоје и стазе прилагођене FIS стандардима за слалом и велеслалом, па ко жели да се макар на тренутак осети као такмичар, овде има идеалну позорницу.
Кад падне вече, планина не иде на спавање. Ноћно скијање на осветљеним стазама даје потпуно другачији доживљај: сенке су дуже, звук скија по утабаном снегу је јаснији, а осећај да сте изнад долина испуњених мраком има неку посебну чар. Мало је ски центара у региону где можете да проведете цео дан на снегу, а онда још и неколико сати под рефлекторима.
За породице са децом Копаоник је готово идеалан сценарио зимске слике из дечије књиге. Дневне собе апартмана и хотелских лобија пуне су ситних рукавица које се суше на радијаторима, капе се губе и налазе по ходницима, а негде између тога родитељи покушавају да наговоре малишане да макар на кратко сиђу са санки.
На уређеним дечијим полигонима, под будним оком инструктора, полако се рађа нова генерација скијаша. Ски школе на Копаонику имају дугогодишње искуство рада са децом и одраслима, тако да се често дешава да исте зиме отац учи да прави паралелне завоје, док дете већ самостално силази низ своју прву плаву стазу.
За оне најмлађе, можда је још важније од оцене у ски школи то што на планини постоји безброј места за санкање, прављење снешка и прву озбиљну грудвану битку. У паузи, сви се селе у кафиће и ресторане поред стазе: деца бирају топлу чоколаду, одрасли кувано вино или планински чај који мирише на шумско воће и клинчић. У том мирису и топлини шољице у рукама, док кроз велики прозор посматрате како се напољу пахуље лепе за стакло, некако је лако заборавити на свакодневицу у равници.
Смештај на Копаонику прати ритам модерног планинског центра: од великих хотела са спа центрима, базенима и велнес садржајима, до мањих апартмана који нуде мир и осећај да сте у сопственој планинској кући. Национални парк и околина омогућавају да се у једном дану измире различите жеље: неко ће пре подне бити на скијама, неко у спа зони, а неко на шетњи кроз смрчикову шуму у потрази за оним савршеним местом за фотографију.
Породични рај: санке, грудве и топла чоколада
Кад се скије одмарају: журке, укуси и мирне вечери у снегу
Када последња жичара стане, Копаоник тек тада мења темпо, али не и расположење. Срце планине је око насеља Конаци и главног шеталишта, где се после скијања људи природно сливају у барове, кафиће и ресторане. У неким локалима свира жива музика, негде DJ подиже ритам, а негде се само чује жамор гостију који препричавају падове са стаза уз тањир домаћих специјалитета.
Кухиња на Копаонику негује оно најбоље из Србије. На менијима се смењују јела од старопланинског сира, кајмак, печење, пита са печуркама и домаћим сиром, гулаши који греју дуже од било ког радијатора, уз незаобилазне слатке завршетке: палачинке, туфахије или колаче са орасима и медом. Ако се одлучите за краћу шетњу по насељу, наићи ћете и на места која су готово постала легендарна међу скијашима, барове и ресторане који се из године у годину препричавају као обавезна станица после стазе.
Наравно, није свака вечер на Копаонику иста. Једне ћете провести на журци која траје до касно у ноћ, у локалу поред стазе где се види како се ноћно небо пресијава од рефлектора. Друге вечери можда ће вам пријати тишина: да останете у соби, отворите прозор и пустите да вам уши испуни само звук снега који тихо пада по крову. У томе је шарм ове планине, могућност да у истом дану доживите и енергију великог зимског центра и мир малог планинског села.
Копаоник је лако доступан из већих градова Србије. Од Београда се стиже аутопутем до Ниша па затим преко Бруса или Јошаничке Бање, а ту су и организовани трансфери и аранжмани који брину о свему, од превоза до ски паса. То значи да је понекад довољно само да спакујете топлу гардеробу, рукавице и мало добре воље: све остало чека горе, на планини, спремно и уиграно.
На крају, можда је најбољи начин да се опише Копаоник зими управо онај тренутак када, после првог дана на снегу, скинете пancerице и седнете уз прозор. Напољу још понеки упоран скијаш хвата последњи спуст, дим се диже из димњака, а светла хотела и апартмана полако се пале једно за другим. У том тренутку схватите да зима овде није само годишње доба, већ посебна сцена у којој сте ви главни актер.
Ако сте тражили место где деца уче да воле снег, одрасли поново уче да успоре, а дан траје довољно дуго да у њега стану и скијање, и шетња, и журка, Копаоник је можда баш она планина коју сте замишљали. Зима на сунчаној планини чека да је упознате из првог реда, са скијама на ногама или топлом шољом у рукама – избор је ваш, а прича ће свакако бити незаборавна.
