Где Бегеј шапуће, а Банат дише
У самом срцу Баната, око 70 километара од Београда, простире се Зрењанин – град који је мењао имена, али никада свој карактер. Некада Бечкерек, потом Велики Бечкерек, затим Петровград, а од 1946. године Зрењанин. Свака од тих промена оставила је свој траг, као слој у историјској торти једног града који зна да споји прошлост и садашњост. На обали реке Бегеј, окружен бескрајним равницама, Зрењанин одише спокојем севера, мирисом жита и доброг живота.
Срце града и људи са мером
Центар града, са раскошном Градском кућом и Катедралом Светог Ивана Непомука, показује колико је овде укрштених стилова и епоха. Барок, сецесија и неокласицизам овде разговарају тихо, у сенкама дрвореда. Становници Зрењанина су прави Банаћани – ведри, духовити и гостољубиви људи који живе полако, али с мером и укусом. На мостовима и обалама Бегеја одвија се живот: риболовци, бициклисти и шетачи, сви у свом ритму, као да поручују да се у равници не жури нигде, јер овде је све на свом месту.
Зрењанин је град у којем позориште има душу, а манифестације – традицију. Народно позориште „Тоша Јовановић“, једно од најстаријих у Србији, и даље пуни салу, док „Дани пива“ сваке године окупљају десетине хиљада посетилаца у веселој атмосфери концерата, занатског пива и домаће кухиње. Летњи фестивали, изложбе и етно-сајмови чине да Зрењанин током целе године пулсира између традиције и модерног духа. Управо због тог богатства културног живота, Зрењанин је проглашен Националним градом културе за 2025. годину – признање које потврђује његову важност на културној мапи Србије.
Дух културе и фестивала
Укуси Баната и мир равнице
Банатски сто је раскошан, али једноставан. Пун је мириса паприке, домаћих кобасица и штрудле с маком. Ту су и рибља чорба и паприкаш који носе дух реке Бегеј, а уз њих и неизоставна чаша пива, јер у Зрењанину се пиво не пије – оно се поштује. Само неколико километара даље налази се резерват природе „Царска бара“, који ће свакоме пружити мир за душу и поглед који ће памтити. Зрењанин је зато место које се не обилази у журби, већ се доживљава у ритму равнице, с осмехом и срцем широким као Банат.