Србија се, са својим аутохтоним сортама винове лозе и храбрим, иновативним и радозналим винарима, успешно укључила у тренд стварања вина из амфоре, обнављајући и изнова откривајући прелепу и хиљаду годинама стару винску традицију.
Вино може да нас научи много о месту на ком је настало, да нам исприча причу о културном наслеђу једног народа, да верно одражава географске одлике неког простора, а понекад кроз вино можемо да научимо и нешто о историји. Амфоре се везују за прапочетке производње вина која сеже далеко у прошлост, а њихова данашња популарност у савременом винарству омогућава нам да завиримо у стара времена. Вина античког стила, произведена у амфорама поново освајају свет, а веома су популарна и у Србији.
Произведена најчешће од белог грожђа, она су ипак ближа црвеним винима по структури. Боја им је дубока, ћилибарна и наранџаста, а укус пун, чврст, трпак и сув. Миришу упечатљиво, зрело и зачински, рустично и древно.
Атрактивна метода чувања и одлежавања вина у амфорама подразумева употребу глинених посуда, често укопаних у земљу, у којима сок од грожђа ферментише заједно са покожицом, без превише интервенције винара. Археолози и историчари кажу како су се прва вина на свету производила баш на тај начин. Ретке су прилике да дегустирамо нешто што се на исти начин производило пре 8.000 година, а још је необичнија чињеница да, након свих тих миленијума, ова вина поново улазе у авангарду винарског позива.
У Србији, вина се производе у амфорама од севера до југа земље, у свим важнијим виногорјима.
На само десетак километара од Ниша, Подрум Малча чува вина на исти начин као што се то радило још док се њихов град звао Наисус, у амфорама тешким хиљаду килограма. У Србији ову стару технику користе и друге винске куће као што је винарија „Баша Вино“ са Фрушке горе.
На Фрушкој гори је и винарија Винчић, која од грашца у амфори ствара јединствену арому, као и винарија Ковачевић где са једнаком страшћу праве и вина из амфора, као и она савременог израза.