×

Jedan dan u lozničkom kraju: Kolevka srpskog jezika

Piše: Bojana J.

Ako nemate ideju gde za vikend, kad krenu topli dani, preporučujem da krenete ka lozničkom kraju. Verujte mi, toliko ima sadržaja, da će vam jedan dan biti malo i želećete da ostanete još ili da se ponovo vratite. Iako smo mi uspeli da sve što ću vam prikazati obiđemo u jednom danu, preporučujem vam da prenoćite i natenane obilazite ova zaista divna mesta. 

SPOMEN-KOSTURNICA U TEKERIŠU

Ovaj kraj Srbije je od Beograda udaljen oko 160 km. Imate opciju preko okolnih sela ili autoputem do Rume, pa onda regionalnim putem za Loznicu. Mi smo ovog puta ka Tršiću krenuli iz Beograda, lokalnim seoskim putevima, preko Obrenovca i Vladimiraca. Put je dosta loš i putuje se oko 3.5 sata. Na putu smo posetili spomen-kosturnicu, u čast bitke na Tekerišu. Spomen-kosturnica na Ceru čuva posmrtne ostatke poginulih srpskih vojnika (oko 3.500) posle Bitke na Ceru u I svetskom ratu. Srpska vojska je tada pobedila austrougarsku vojsku. Spomen-kosturnica se nalazi u centru sela, pored puta, tako da ćete proći pored nje. U obliku je prirodne stene i visine 10 m. Na vrhu je orao raširenih krila, koji u kljunu drži lovorov venac.

Pored kosturnice se nalazi nekadašnja kapela, u kojoj je postavljena izložba o Cerskoj bici. Ulaz se naplaćuje. Ispred ulaza su biste vojvoda Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Živojina Mišića i Petra Bojovića, kao i kralja Petra I Karađorđevića i njegovog sina Aleksandra I Karađorđevića. Oko spomen-kosturnice ima nekoliko klupa, tako da ovde možete napraviti predah i pauzu pre nastavka puta. Inače, 18. avgusta svake godine se organizuje pohod od Šapca do Tekeriša i kod spomen kosturnice se odaje pošta poginulim ratnicima.

 

Spomen-kosturnica na CeruSpomen-kosturnica na Ceru

VUKOV ZAVIČAJ U TRŠIĆU

Put nas dalje vodi do našeg prvog cilja – Vukovog Tršića. Upoznajte dom jedne od najznačajnijih ličnosti u istoriji Srbije, reformatora srpskog književnog jezika - Vuka Karadžića. Rođen je u malom selu Tršić, koje se smestilo, u živopisnom okuženju sa brojnim prirodnim lepotama.

Ispred samog kompleksa postoji veliki parking (vikendom prepun) i nekoliko prodavnica suvenira. Odatle se kroz drvenu kapiju ulazi u kompleks u kome kao da je vreme stalo. U starim objektima, nekadašnjim kućama, vajatima, vodenicama i kačarama, danas se nalaze brojne muzejske postavke… Nakon 800 m prijatne šetnje kroz hlad se dolazi do Vukove spomen kuće. Ulaz u kompleks je besplatan, ali se ulazak u Vukovu spomen-kuću plaća (kad smo mi bili, ulaz je bio 150 dinara).

Na putu do Vukove rodne kuće sreće se dosta muzejskih postavkiNa putu do Vukove rodne kuće sreće se dosta muzejskih postavki

Na njega podseća sve. Odeća koju je nosio, krevet na kome je spavao, prozorčić kroz koji je gledao prelepu prirodu njegovog rodnog kraja. Spomen kuća Vuka Stefanovića Karadžića je prvi muzej na otvorenom u Kraljevini Jugoslaviji. Kada je obnovljena, u dvorištu Vukove kuće je održan Vukov sabor, manifestacija koja se od tada neprekidno održava.

Vukova rodna kućaVukova rodna kuća

Inače, ovaj kompleks meštani koriste i kao izletište, pa ćete videti vikendom puno dece koja se igraju na travi i izletnike koji ručaju na drvenim klupama. U okviru njega postoji i nekoliko lepih restorana u istom stilu, u kojima možete ručati. Za obilazak vam je potrebno minimum dva sata, iako ovde možete provesti i ceo dan.

MANASTIR TRONOŠA

Na nekih 15 km od Tršića, u selu Korenita, nalazi se manastir Tronoša. Smestio se u prelepom okruženju, u kome se čuje prijatan žubor vode i oseća opojan miris borova i čempresa. Ktitor manastira je bila kraljica Katalina Nemanjić, žena kralja Dragutina. Manastirska crkva, posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice, građena je 1317. godine, a današnja verzija je iz 1834. godine. Vuk Stefanović Karadžić je učio školu u ovom manastiru 1797. godine, a ovde se nalazila i jedna od značajnih prepisivačkih radionica za ovaj i susedne manastire. U I svetskom ratu u manastiru je bila improvizovana bolnica za negu ranjenika. Na ulazu u manastir će vam već biti jasno da se radi o posebnom mestu. Prepuno je cveća i izuzetno lepo uređeno. Ima odlično i bogato opremljenu suvenirnicu, u kojoj možete kupiti razne manastirske proizvode i ručno rađene predmete. 1834. godine, kada je manastir osvećen, uveden je običaj da se svake godine na Veliki četvrtak prilažu dve sveće duge 2 m i prečnika 20 cm, njih prilažu meštani okolnih sela i nazivaju se ratarske sveće. Možete ih videti u crkvi.

Manastir TronošaManastir Tronoša

ČESMA DEVET JUGOVIĆA

Na putu do manastira nalazi se kapela Sv. Pantelejmona sa česmom devet Jugovića, koju su po legendi sagradili Jug Bogdan i devetoro braće Jugovića pred polazak u Kosovski boj. Sa spoljašnje strane kapele, iznad izvora, izrađen je mozaik na kojem je predstavljeno devet Jugovića sa Jug-Bogdanom u sredini, na konjima, pred polazak u boj na Kosovo. Česma deluje zaista fascinantno, a prepoznaćete da ste blizu i po brojnim ljudima koji ovde dolaze da natoče hladnu izvorsku vodu. Tu je i improvizovani parking, gde možete ostaviti auto i ispešačiti do česme i manastira, koji se nalazi na oko 100 m. Prelep kraj i prava oaza mira u kojoj treba odvojiti vreme za uživanje.

Mozaik na česmi devet JugovićaMozaik na česmi devet Jugovića

PLANINSKI KONAK „MILICA“

Nakon šetnje je već bilo i vreme za ručak, pa smo se uputili na jedno autentično i interesantno mesto – Planinski konak Milica. Smešten je u planini, na pola puta između Tršića i Tronoše, na veoma nepristupačnom delu, sa lošim putem.

Do ovog objekta se stiže makadamom, kroz šumu, dugim oko pet kilometara. Može i brže, ali pešice, strminom između Vukove spomen kuće i izvora Žeravije. Ovaj konak je podignut u domaćinstvu iz 1920. godine, koju je vlasnik nasledio od svog pradede. Jelovnik je krajnje neobičan, a ono što morate probati je Miličina sinija. U njoj ima svega. Od sira, kajmaka, čvaraka, prebranca, pečuraka i mešanog roštilja koji stavlja pod sač. Sve je domaće i jako ukusno. A kažu da hranu i dalje sprema baka Milica, koja ima više od 80 godina. U staroj furuni, uvek se peku lepinje i domaća seljačka proja, koje takođe ulaze u ovaj obrok, koji je specijalitet kuće. Za dezert se dobijaju preukusne baklave. Od ove sinije može se dobro najesti troje ljudi.

Najmlađima su pored igre u prirodi jako zanimljive domaće životinje. Ambijent je fantastičan, a domaćini izuzetno ljubazni i uslužni. Zaista posebno mesto, koje obavezno morate posetiti!

Miličina sinija u Planinskom konaku MilicaMiličina sinija u Planinskom konaku Milica

ETNO SELO „SUNČANA REKA“

Nakon odličnog ručka smo se uputili ka etno selu Sunčana reka. Po mom mišljenju, jedno od najlepših etno sela u Srbiji... Kada prođete Loznicu i mislite da ste stigli na granicu sa Bosnom i Hercegovinom, baš tu vas čeka jedno ogromno, prostrano, divno uređno, etno selo "Sunčana reka". Nudi toliko sadržaja za decu i odrasle, da ovde možete provesti ceo dan. Ovo je razlog zašto je vikendom prepuno i jedva se nađe mesto za parkiranje. Pored divnog ambijenta, ima i istorijsku zanimljivost. Naime, na ovom prostoru je počeo Prvi svetski rat. Deci će se posebno svideti druženje sa konjima (mogu ih i jahati) i magarcima. Oni se nalaze na livadi i možete im prići da ih mazite, ali vodite računa da je uz vas uvek neko od zaposlenih koji brinu o njima. Na raspolaganju je i vožnja fijakerom.

Prošetali smo po etno selu Sunčana rekaProšetali smo po etno selu Sunčana reka

Većina objekata koje možete videti su namenjeni za smeštaj, a posebno je zanimljivo da se možete smestiti i u starom srpskom selu na obali Drine, i tako prespavati u sojenicama kakve su nekada krasile obale ove smaragdne reke. U okviru kompleksa postoji i restoran, kafić u hladovini uz obalu Drine, igralište za decu, crkva i crkvena prodavnica, suvenirnica, kao i divna staza za šetnju duž celog kompleksa. Posebna atrakcija, koja razlikuje ovo od drugih etno sela u Srbiji je ogromna plaža na obali Drine, koja se proteže duž celog kompleksa. Ovde svaka kuća i ulica ima svoj naziv, pa se tako i deo ove plaže zove "Šotrina plaža", jer su ovde snimana neka od ostvarenja Zdravka Šotre.

Sojenice u etno selu Sunčana rekaSojenice u etno selu Sunčana reka

USPUTNA PAUZA U ŠAPCU

U povratku smo svratili u Šabac, nakon koga smo izašli na autoput ka Beogradu. Ovim putem je potrebno manje vremena do Beograda u odnosu na onaj put kojim smo došli - oko 2.5 sata. Možete se parkirati u zoniranim delovima grada. Nedeljom je parkiranje besplatno. Stali smo u okolini lepog i luksuznog hotela Sloboda, koji se nalazi na samom šetalištu. Iskoristili smo vreme i probali odlične kolače u poslastičarnici “Svit haus”. Kolači su povoljni, srednje su veličine i veoma ukusni. Osoblje je ljubazno, a poslastičarnica je prelepo uređena. Inače jedna je od retkih na šetalištu. Nakon slatke pauze smo nastavili dalje.

Mali predah za kolače napravili smo u ŠapcuMali predah za kolače napravili smo u Šapcu

Nadam se da vam se svideo ovaj putopis i da ćete i vi krenuti ovim putevima u obilazak Srbije. Do sledećeg puta…

Više detalja možete pronaći na mom blogu.

Autor teksta i fotografija: Bojana J.

Dobro došli u moj putnički svet! Ja sam Bojana - strastveni ljubitelj putovanja, fotografije, umetnosti, muzike, hrane. Putovanja su oduvek bila moj hobi, kome sam posvećivala toliko vremena, da sam uvek bila osoba koju su ljudi pitali za preporuke kada negde putuju. Upravo je tako nastao i ovaj blog. Danas je to mesto gde čitate moje doživljaje sa putovanja u Srbiji i evropskim zemljama, i inspiracija za vaša buduća putovanja. Ovde ćete naći sve što čini jednu destinaciju - arhitektura, kultura, umetnost, lokalna hrana, festivali, smeštaj, običaji, tradicija, legende. Spremni? - Krećemo!

Pročitajte još...

Valjevo i okolina

Mesta koja smo želeli da posetimo već neko vreme s

Mala tura oko Novog Sada

Ako želite da provedete jedan vikend van urbanog g

Vodič kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru

Ovčarsko-kablarska klisura poznata i kao srpska Sv

U sedlu južne Bačke – Vetrovi divlje prirode i srednjovekovne istorije

U prethodnom tekstu, „U sedlu Južne Bačke I&

Manastir Sopoćani: objekat upisan na listu UNESKO-a

Na oko 16 km udaljenosti od Novog Pazara, nalazi se

Budite informisani

Prijavite se

Bilten Turističke organizacije Srbije