Staza je duga oko 4.5 km, a nama je trebalo nešto manje od 3h. Znate već, stani, kreni, nosi, daj vodu, daj hranu...oduži se.

Staza je kružna. Obavezno ponesite vodu i hranu. Obujte udobnu i staru obuću, jer je veći deo staze u ovo doba pod blatom. Nisam primetila razliku u temperaturi tokom šetnje, tako da se nemojte pretopljavati. Obavezno ponesite kape, jer na vidikovcu duva jak vetar. Put vodi kroz šumu, i nije pogodno za kolica za bebe, pa ih nemojte bespotrebno nositi.

Šetnja počinje iz mesta Popovica (kod okretnice autobusa). Ovde ćete videti veliki broj ljudi (ima i organizovanih pešačkih tura) i oznaku za stazu zdravlja. Mi smo je pratili i nakon petnaestak minuta stigli do jednog skrivenog jezera - Popovičkog jezera. Čak i u ovo doba ima zelenu boju. Okolina nije uređena. Nedaleko odavde se nalazi i izvor vode. Dalje smo nastavili prateći plavu i zelenu oznaku staze, da bismo nakon 1h stigli do cilja šetnje.

Usput ćete videti putokaz za Perinu pećinu (nismo išli, jer smo čuli da nije moguće da se uđe) i tu je i jedino odmorište od početka, sa nekoliko klupa i stolova. Kažu da je to najdublja pećina Fruške gore, i da je u njoj neki Holanđanin sakrio blago, koje do danas nije pronađeno. Pretpostavlja se da je nastala od ostataka nekadašnjeg rudnika.

Odavde smo za dvadesetak minuta stigli do vidikovca ‚‚Orlovo bojište". Na lokalitetu ima nekoliko klupa, ali tog dana je duvao strahovito jak vetar. Vidikovac je nastao nad istoimenim kamenolomom Fruške gore. Odavde ćete videti TV toranj, nepregledne šume, ali i litice kamenoloma, na kojima kažu da orlovi prave gnezda i da se često mogu videti. Mi nismo imali tu priliku. Nastavite stazom suprotno od smera iz kog ste došli i za petnaestak minuta stižete do mesta odakle ste krenuli. Tu je simpatičan improvizovan kafić ‚‚Gorski smeško", u kome možete proslaviti uspešan kraj ove ture.

 

Kad god obilazimo Frušku goru, ima jedno mesto koje nikada ne zaobiđemo, posebno ako smo ogladneli nakon duge šetnje na čistom vazduhu... U pitanju je vinska kuća ‚‚Kovačević", restoran istoimene čuvene fruškogorske vinarije. Volimo ovo mesto jer uvek budemo dočekani sa ljubaznošću i poštovanjem, čak i kada je ogromna gužva, kao što je bila tog vikenda. Usluživali su preko 200 ljudi. Zato vam preporučujem, posebno ako planirate da svratite vikendom, da pre polaska obavezno rezervišete mesto. Mi ovog puta nismo imali rezervaciju, ali smo našli mesto na maloj terasi, što je bio pravi užitak, jer je bio topao dan za ovo doba godine.

Naravno, kada ste došli u vinariju, preporučujem vam da probate neko od vina kuće, sa potpisom porodice Kovačević. Kada je u pitanju hrana, za početak se ugrejte odličnom telećom čorbicom, uz koju savršeno idu projice i ostale vrste domaćih hlebova, koji će vam stići uz čorbu. Ovog puta smo kao glavno jelo uzeli njihovu čuvenu svinjsku bajaderu. Ne možete ni da zamislite kakva je to rapsodija ukusa! Meso mekano i sočno, a odozgo sladunjava i hrskava kožica, koja samo puca pod zubima. Kao prilog uobičajeno služe pečeni krompir, ali možete tražiti i sa grilovanim povrćem. Ovog puta nije bilo mesta za slatkiše, ali da znate da ovde možete probati izvrsne domaće štrudle, pite, šnenokle, i slične vojvođanske starinske poslastice.

Sada tokom zime vam je na raspolaganju unutrašnji deo restorana i mala bašta, a tokom leta imaju i veliku baštu sa igralištem za decu. Ispred restorana je veliki parking, koji vikendom nije dovoljan, koliko je ovo mesto popularno. Videćete da su i cene pristojne, otprilike u rangu beogradskih, ako ne i za nijansu niže. Ne treba ni da naglašavam da smo otišli puni pozitivnih utisaka, ali i stomaka.

 

Za još predloga šta posetiti na Fruškoj gori i okolini, posetite moj blog:

Autor teksta i fotografija: Bojana J.