Solaris Resorts: Oaza porodičnog odmora

Najviše u putovanjima uživam ako porodici mogu da priuštim smeštaj blizu grada, a opet ušuškan i izolovan. Potrebno nam je da u objektu imamo obroke, pa tako neću brinuti oko hrane. Takođe važno mi je da imamo i porodičnu zabavu u spa centru, ali i igraonicu. Sve to smo pronašli u ovom smeštaju u Vrnjačkoj Banji, kraljici banjskog turizma. Bili smo njihovi gosti četiri dana i zaista smo se ovde istinski odmorili i nauživali u sredini bogatoj atrakcijama.

Pored divnog ambijenta, čistoće i uređenosti, ono što me je kupilo su velnes i spa centar. Po opremljenosti zasigurno jedni od najboljih u Srbiji. O ovom smeštaju nema klasičnih soba, već apartmani u kojima smo se osećali zaista komforno. Imali smo i ogromnu terasu, sa koje smo gledali slikovite zalaske sunca.

Apartman ima i kuhinju, kao i dnevnu sobu sa TV-om, koja, kao i spavaća soba, izlazi na terasu. U kupatilu možete računati na peškire, kozmetiku za kupanje i bade mantile. Doručak i večera su na bazi švedskog stola i izbor je odličan. Svako veče imate čorbu, nekoliko vrsta mesa, obavezno ribu i pregršt povrća, a za kraj naravno i dezert. Kada u hotelu imaju organizovane grupe gostiju, često u ponudi imaju i ručak na bazi švedskog stola. Cena je 1.000 dinara po osobi, a ponuda je veoma raznovrsna i bogata. Sadržaja u okviru kompleksa ima i za decu i za nas odrasle, a ja ću vam predstaviti ovaj kompleks, kao i Vrnjačku Banju kao destinaciju za produženi porodični vikend. Nadam se da ćete uživati.

Mesto gde se opušta svaki mišić i moždana vijuga

Morate ostati nekoliko dana, da biste isprobali sve što se ovde nudi. Bade kecelju, papuče i peškire imate u hotelu, pa ne morate nositi od kuće. Samo vam treba kupaći kostim. Takođe bitno u doba Korone je i da ovaj kompleks nosi oznake "Clean & Safe" i "Safe Travels", što vam govori da se o higijeni veoma vodi računa.

Ono što se meni najviše svidelo je bazen sa slanom vodom temperature oko 29 stepeni. Ne mogu vam ni opisati koliko je uživanje za decu, a i za nas odrasle koji znamo koliko blagodeti za organizam imaju minerali prisutni u slanoj vodi. Ovde smo mogli svi zajedno da se zabavljamo. Deca se oduševe kada vide da za njih ima i igračaka za vodu. Ne morate nositi šlaufe, lopte i mišiće - sve imate ovde. Za nas starije postoji đakuzi, finska i ruska sauna, hladna soba, ali i razne vrste masaža. Imaju i masaže i tretmane specijalno namenjene deci. Ovde možete kupiti i suvenire, u vidu peškirića i specijalno napravljenih sapuna od himalajske soli.

Posle bazena smo uživali u slanoj sobi, uz sokove i tanjir voća, koji je bio pravo osveženje nakon aktivnosti u bazenu. U slanoj sobi bi deca trebalo da borave oko 20 minuta. Imajte u vidu da deca do 12 godina mogu boraviti u spa centru samo do 18 časova, pa isplanirajte vreme. Mi smo bili smešteni u vili u kojoj se nalazi spa, tako da imamo toplu vezu sa ovim delom kompleksa.

Igraonica za decu u sklopu smeštajnog kompleksa

Ako to nije slučaj, uvek nakon toga možete otići u igraonicu, koja se ovde nalazi. Tu je animator, jedna zaista divna žena, krajnje posvećena svom poslu.

“Kraljica među banjama”, ne bez razloga!

Vrnjačka Banja je definitivno najuređenija banja u Srbiji. Dok sam bila dete, ovde smo dolazili i na letovanje. Zabave ima za svakoga: za starije, porodične ljude, decu, parove. Definitivno banja koja ruši mišljenje da su one samo lečilišta za stariju populaciju.

Volim da prošetam vrnjačkom promenadom. Ona me nekako uvek vrati u prošlo vreme i imam osećaj da sam otišla van granica naše zemlje. Uvek puna ljudi, prodavaca suvenira, mirisa hrane iz lokalnih restorana. Uz promenadu protiče rečica preko koje je izgrađeno nekoliko mostova, među kojima je najpoznatiji “Most ljubavi”. Na njemu parovi “zaključavaju svoju ljubav” i ključ simbolično bacaju u reku, da im se ne bi desila nesrećna sudbina za koju se vezuje legenda o ovom mostu. Ovde se održava i takmičenje za najduži poljubac, svake godine na Dan zaljubljenih.

Most ljubavi u Vrnjačkoj banji

Mostovi vode na još jedno mesto u banji koje je za mene čista ljubav, a to je jedan od najlepših parkova u Srbiji. Lep je u svako doba godine, ali definitivno morate videti njegove boje u proleće i tokom leta. Okružen je izvorima lekovite vode, po kojima je banja poznata, a ima i jedan poseban deo koji se potpuno izdvaja po neobičnosti i lepoti – Japanski vrt, veći od onog u beogradskoj botaničkoj bašti, i jedan od dva u Srbiji.

Japanski vrt u Vrnjačkoj banji

Ako ste sa decom, nemojte propustiti da se kroz park provozate vrnjačkim vozićem, koji je postao neizostavna atrakcija, posebno leti. Naravno, deca će poželeti i da se fotografišu sa vrapcem Gočkom, koji je simbol Vrnjačke Banje, ostao iz vremena kada su se ovde održale “Igre bez granica”.

Žiča više nije crvena!

Ako sada odete u posetu ovoj pravoslavnoj svetinji, prvo što ćete primetiti je da nema svoju karakterističnu crvenu boju. U toku su radovi na obnovi dvorišta i fasade, tako da ćete za one tipične fotke koje možete videti na društvenim mrežama morati da sačekate.

Rekonsturkcija fasade manastira Žiče

Ako se nalazite u Vrnjačkoj Banji, sigurno ćete se provozati do manastira Žiča, do koga vam treba oko pola sata kolima. Nalazi se na izlazu iz Kraljeva, pa posetu manastiru možete kombinovati i sa šetnjom gradom. Manastir je izuzetno lepo uređen. Ima veliki parking pored puta, sa koga se uređenom stazom za 5 minuta stiže do ulaza. Unutra ćete naći i suvenirnicu sa raznolikom ponudom manastirskih proizvoda. Probajte domaće sokove bez šećera, vode i aditiva (1 litar je 250 dinara, a malo pakovanje 150 dinara).

Manastirska suvenirnica

Da li znate zašto se ova srpska svetinja naziva "sedmovratom"? Za period od 200 godina, ovde je krunisano 7 kraljeva iz dinastije Nemanjića. Prvi među njima je bio Stefan Prvovenčani. Za svakog budućeg kralja su za krunisanje otvarana nova vrata, koja su nakon ovog čina zazidana.

Zašto je manastirska crkva baš crvene boje? Naime, Žiču je podigao Stefan Nemanjić, uz pomoć svog brata, Svetog Save. On je dugo boravio na Svetoj Gori i tamo video još neke hramove u crvenoj boji - Lavra i Vatoped su bili crveni. Veruje se da crkva počiva na krvi mučenika i da crvena boja crkve upravo to simbolizuje, tako da je tražio po povratku da majstori Žiču oboje istom bojom.

Svetinja pred kojom zanemite!

Godinama sam želela da posetim Studenicu, koju je i Unesko prepoznao i upisao na listu spomenika izuzetne vrednosti. Pamtim je sa fotografija iz istorijskih udžbenika, koji kada ovde dođete, neprimetno sami od sebe ožive. Uvek mi je bila nekako daleko za jednodnevni izlet, ali iz Vrnjačke Banje do ove svetinje ima manje od 100 km, ili oko sat i po vožnje.

Ulaz u manastirski kompleks

Tako smo jednog popodneva krenuli dolinom Ibra, putevima kroz Dolinu jorgovana, Dolinu kraljeva ili Dolinu vekova. Sve su to nazivi za ovaj neverovatno lep krajolik. Imala sam želju da zastajem na svakih 5 minuta i fotografišem prirodu, spomenike podignute visoko u brdima i grandiozni srednjovekovni grad Maglič.

Inače, ovaj kraj krije jednu romantičnu priču o srpskoj kraljici Jeleni Anžujskoj, nekada francuskoj princezi. Srpski kralj Uroš I Nemanjić je naredio da se pre dolaska njegove buduće supruge uz dolinu Ibra posade jorgovani, kako bi je predeo podsećao na njenu rodnu Provansu. U dolini cvetnog Ibra, rođena je i srpska srednjovekovna država.

Sama Studenica je istorija za sebe. Ovaj ogroman manastirski kompleks je smešten na skrovitom uzvišenju, ušuškan u živopisnu prirodu Raške. Veliki župan Stefan Nemanja je ovde u 12. veku sagradio svoju zadužbinu - Bogorodičinu crkvu. On ovde počiva sa svojom ženom i njihovim sinovima Vukanom i Stefanom Prvovenčanim, u jednom od najlepših spomenika raške graditeljske škole.

Freska kralja Milutina u manastiru Studenica

Na ovom mestu je nastalo i srpsko vizantijsko slikarstvo, prikazano kroz očuvano "Raspeće Hristovo", danas svetski poznat motiv. Prvi put su na freskama upravo ovde carigradski majstori upisali prva slova na srpskom jeziku. Zanimljivo je i da je ovde pre više od 8 vekova bila i prva srpska bolnica. Verovatno bih mogla u nedogled nabrajati, ali ovo mesto jednostavno morate doživeti!

Usputna stanica u Kragujevcu…

Iz Vrnjačke Banje nas je ispratila kiša, a Kragujevac nas je dočekao sa prolećnim vremenom i suncem. Imala sam utisak da mi je ovaj dan izbrisao svo sivilo neba od prethodnih dana. Grad je bio prepun ljudi. Delovalo je kao da su svi jedva čekali da kiša prestane i da izađu sa porodicom u nedeljnu šetnju. Imala sam osećaj kao da je stanje normalno...

Najpre smo se malo provozali kroz Šumarice i oko jezera, a kako nismo imali vremena da se duže zadržimo (ovom memorijalnom kompleksu definitivno treba posvetiti celodnevni izlet), raspitali smo se kod meštana gde bismo mogli da odemo na ručak - da je dobra hrana i da imaju baštu, jer smo taj lep dan želeli da provedemo napolju.

Pauza za ručak na obali kragujevačkog jezera Bubanj

Preporuku smo dobili za restoran “Dvorište”, smešten na obali kragujevačkog jezera "Bubanj". Iako je dan bio lep, našli smo mesto u bašti bez rezervacije. Ambijent je zaista predivan, sa puno cveća i rustičnih elemenata, sav nekako rozikast. Poznat je i po cvetnom biciklu koji se nalazi odmah na obali. Cene su u rangu beogradskih (ručak za troje oko 3.000 dinara). Probali smo teleću čorbicu i preukusnu piletinu sa mlincima.

Inače, oko jezera postoji staza za šetnju i dosta klupica, tako da po lepom danu ovde možete videti mnogo meštana koji dolaze na izlet. Jezerom plivaju patkice, a kažu da se često vide i labudovi.

Mesto koje nikada ne zaobiđemo kada smo u Kragujevcu je poslastičarnica "Srce", u kojoj mislim da se proizvode jedni od najboljih kolača u čitavoj Srbiji.

I još jedna pauza za preukusne kolače u poslastičarnici Srce

Ne mogu vam dati preporuku šta da probate, jer šta god da naručite je fantastično! Na vama je da birate između kolača, torti, sladoleda, kupova... Imaju poslastičarnicu (sa baštom) u centru grada, kao i preko puta tržnog centra Kragujevac Plaza. Kod tržnog centra možete da se parkirate.

Autor teksta i fotografija: Bojana J.