Trenutak kada je Srbija ušla u modernu Evropu

Februar je u Srbiji mesec kada istorija ne stoji iza stakla, nego šeta pored vas — u mirisu zime, u zvuku zvona, u reči „Sretenje“ koja kao da u sebi nosi i susret i odluku. U takvom februaru, pre skoro dva veka, jedna mala kneževina je smogla snage da se izrazi jezikom prava, a ne samo jezikom bune i preživljavanja. Sretenjski ustav iz 1835. nije bio puka „pravna forma“, već znak samopouzdanja: da država može da se meri pravilima, a narod dostojanstvom. Danas, kada putujemo kroz Srbiju, često jurimo vidikovce i ukuse (s pravom), ali ponekad je najlepši vidik upravo onaj na kojem se vidi kako se jedna zemlja učila modernizaciji — polako, tvrdoglavo, sa stilom.

Donet na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu i potvrđen zakletvom kneza Miloša, Sretenjski ustav je bio ambiciozan dokument za svoje vreme: podeljen na 14 glava i 142 člana, sa jasno izraženom namerom da uredi vlast i ograniči samovolju. U njemu se prepoznaje dah evropskih liberalnih ideja — razdvajanje nadležnosti vlasti, nagoveštaj modernog državnog aparata, ali i ono što uvek najviše zanima običan svet: da li zakon važi jednako i da li se čovek može osećati sigurnije pod krovom države. U drugoj glavi čak su navedeni državni simboli, što je za tada vazalni položaj Srbije bilo posebno osetljivo i politički „glasno“. Autor nacrta bio je Dimitrije Davidović, čovek pera i politike, koji je ustav napisao slobodoumno, kao da je znao da se budućnost nekad mora potpisati i pre nego što stigne.

Najdramatičnije u ovoj priči je to što je ustav trajao kratko — suspendovan je posle svega 55 dana, pod pritiskom velikih sila tog doba: Osmanskog carstva, Rusije i Austrije, kojima je takav liberalni ton delovao kao varnica u šumi feudalnog poretka. Ali baš u toj kratkoći ima turističke simbolike: Srbija je zemlja u kojoj se istorija često zgušnjava, pa se prelomne ideje događaju brzo, burno i na mestima koja danas možete da posetite bez velikog napora. Kragujevac, tadašnja prestonica, nosi atmosferu trenutka kada je ustav pročitan pred narodom; a činjenica da se original čuva u Arhivu Srbije daje Beogradu onu tihu završnicu priče — tamo gde se čuvaju papiri koji su nekad bili hrabriji od topova.

Zato je februar idealan za „putovanje s razlogom“: da spojite šetnju gradovima, svratite u Narodni muzej Srbije u Beogradu i upoznate se sa portretima vladara iz tog perioda, produžite do Vojnog muzeja na Kalemegdanu gde pored ostalog stoje i sablje iz ustanka koji je prethodio ustavu, dok u Narodnom muzeju u Kragujevcu možete staviti VR naočare, vratiti se u prošlost dva veka i „šetati“ dvorskim kompleksom kneza Miloša. Posetite arhive, osetite kafansku toplinu i jedno važno podsećanje — da je Srbija, pored svega što se o njoj priča, ume da napiše modernu ideju o sebi.