Kako bi u jednoj rečenici opisala street art scenu u Srbiji?

Scena se postepeno razvijala od devedesetih godina i izgradila je svoj sitil i rukopis. Mnoge stvari su se vremenom menjale i Srbija je dostigla globalni trend koji je bio uveliko u povoju. Danas Srbija ima fantastične street art i graffiti umetnike od Niša do Subotice. Moj omiljeni  primer je DUK festival koji se održava u Čačku već 10 godina. DUK je najbolji primer koliko umetnost utiče na grad i njegove gradjane i zašto je bitno da negujemo kulturu i umetnost u javnom prostoru. Dela domaćih i internacionalnih umetnika sada krase više od 10 lokacija u Čačku.

Da li se energija Beograda razlikuje od Novog Sada, Niša ili manjih gradova  kada je reč o muralima?

Sredina u kojoj nastaje ulična umetnosti diktira njen tempo, stil i pravac. Tako da uvek možete videti nešto drugačije u svakom gradu. Neki umetnicii imaju toliko istančan stil koje je postao potpis  sredine koja ga je oblikovala.

Kada biraš lokaciju za mural, da li prvo “osetiš” zid ili priču grada?

Ne uvek. Nekada je to samo  momenat  i moja lična perspektiva. Mislim da moje radove najviše oblikuje moj unutrašnji svet. Beograd je moj grad i uvek me inspiriše da napravim nešto novo.

Postoji li grad u Srbiji koji te je posebno inspirisao i zašto?

Imala sam priliku da crtam širom Srbije i svako mesto  mi je dalo novo iskustvo i perspektivu. Kroz intervencije u javnom prostoru imaš priliku da bolje upoznaš grad. To sa sobom nosi jednu potragu koja budi znatiželju  i priliku da vidiš stvari na drugačijii način.

Koliko je street art danas deo turističkog doživljaja grada ? Da li murali mogu da postanu urbana atrakcija?

Murali već jesu urbana atrakcija. Postoje  organizovane street art ture, ali i ljudi koji saminicijativno tragaju za novim delima. Moju omiljenu turu vodi Ljiljana Radošević istoričarka umetnosti koja je najveća ekspertkinja za street art i grafite u Srbiji.

Šta najčešće žališ da poručiš prolaznicima kroz svoje murale?

Ako bih morala da biram jednu poruku to je da u društvu  koje je  perpetualno okrutno, biti nežan je vrlo pank.

Da li si imala situaciju gde ti je lokalna zajednica pomogla ili reagovala na neobičan način?

Glavna stvar kod ulične umetnosti jeste zajednica. Bez  zajednice ona ne postoji. Ima puno primera i puno zajednica koje su pomogle ne samo u stvaranju murala već kao inpiracija.

Koja ti je najneobičnija ili najizazovnija lokacija na  kojoj si radila?

Silosi!

Oslikavanje ta dva murala su me naučila mnogim stvarima – od tehničkih preko kreativnih do ličnih. Mislim da mi je to iskustvo pokazalo koliko mogu da postignem i  kakvu snagu  nosim u sebi.

Da li je street art u Srbiji danas više umetnost, aktivizam ili vizuealni identitet grada?

Sva tri primera zajedno zapravo čine street art.

Kada bi  mogla da oslikaš bilo koji zid u Srbiji – gde bi bio i šta bi na njemu bilo?

Odrasla sam na Novom Beogradu  i to bi definitivno bila Geneks kula. Nisam sigurna tačno šta bih naslikala, ali bilo bi vezano za novobeogradske priče.