Malo je stvari koje Srbiju tako autentično predstavljaju kao srpsko kolo – narodna igra koja je postala simbol zajedništva, radosti i kulturnog identiteta. Kolo nije samo ples; ono je ritual koji spaja generacije, prilika da se ruke uhvate u krug i da srca zaigraju u istom ritmu. Ovo jedinstveno narodno blago uvršteno je 2017. godine na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao priznanje njegovoj univerzalnoj vrednosti i trajnosti.
Kolo se igra u svim prilikama – od svadbi i krštenja, preko velikih sabora i praznika, do manjih, porodičnih proslava. Ono je istovremeno i svečanost i igra, trenutak kada se radost zajednički deli. Izvode ga svi – od najmlađih do najstarijih, jer niko nije „previše mlad“ ili „previše star“ da stane u kolo. Srpska narodna nošnja daje poseban šarm ovim igrama: žene u vezenim košuljama, sa maramama i đerdanima, muškarci u opancima i prslucima ukrašenim tradicionalnim šarama – zajedno čine pravu živu umetničku sliku.
Širom Srbije deluju brojna kulturno-umetnička društva (KUD-ovi), čiji članovi sa ponosom neguju i prenose tradiciju. Ove grupe putuju po svetu, predstavljajući Srbiju na festivalima i manifestacijama, gde kolo uvek izaziva osmeh i aplauz. Ono nije vezano samo za Balkan – srpske zajednice u Evropi, Americi, Australiji i šire takođe ga igraju, čuvajući tako svoje korene i prenoseći ih novim generacijama. Gledajući kolo, i oni koji ga nikada nisu igrali osete snagu zajedništva i ritam koji poziva da se priključe.
Kolo je više od plesa – to je simbol pripadnosti i gostoprimstva. Za turiste, to je prilika da iz prve ruke osete duh Srbije, da se priključe krugu i bar na trenutak postanu deo tradicije stare vekovima. A kad jednom zaigrate kolo, shvatićete zašto Srbi kažu da „igra nije igra ako nije u kolu“.
