Povlen — planina tišine, tajni i senki

Tamo gde se oblaci spuštaju niže od pogleda, a vreme kao da zaboravi da teče, izdiže se Povlen — planina koja ne zove glasno, ali koja duboko šapuće onima koji umeju da slušaju. Nedaleko od Valjeva, u srcu zapadne Srbije, Povlen se prostire kao čarobna vujna ćilima, prošarana šumama, proplancima i starim pričama koje se još uvek prenose šapatom.

Ovo nije samo planina za šetnju i odmor. Ovo je mesto gde priroda nosi u sebi nešto drevno, nešto što se ne može lako objasniti. A upravo u tome leži čar — Povlen se ne razume, on se oseća.

Jedna od najvećih misterija Povlena jesu njegove čuvene — i neobjašnjene — Povlenske kugle. U dubini šuma, sakrivene među drvećem i mahovinom, leže ogromne, savršeno okrugle kamene forme, za koje niko pouzdano ne zna kako su nastale. Prirodni fenomen ili delo drevne civilizacije? Odgovori izmiču i naučnicima i narodnim pričama.

Lokalno stanovništvo ih naziva „zemaljskim zvezdama“ i pripisuje im isceliteljsku energiju. Postoje i oni koji veruju da su kugle čuvari portala u druge svetove, dok drugi u njima vide dokaze vanzemaljskog prisustva. Kako god da posmatrate, jedno je sigurno — kada stojite pored tih kugli, u hladu borova i hrasta, obuzima vas tišina koja ima težinu vekova. I ne možete a da se ne zapitate: šta sve Povlen još krije?

Putevi sa Povlena vode u doline, ka potocima i vodopadima, ali jedan od njih skreće ka mestu čije ime u Srbiji budi jezu i radoznalost — vodenici Save Savanovića.

U blizini sela Zarožje, na obali reke Rogačice, nalazi se stara vodenica koju je, prema predanju, nastanjivao najpoznatiji srpski vampir — Sava Savanović. U narodnoj priči koju je proslavio i Milovan Glišić u pripoveci „Posle devedeset godina“, Sava je noću ubijao vodeničare koji su dolazili da melju žito, a u vodenici nikad nije bilo bezbedno prenoćiti.

Danas, je vodenica turistička atrakcija, ali duh priče i dalje lebdi u vazduhu. U trenucima kad sunce zalazi i senke se produžavaju, čak i najsmeliji putnici utišaju glas. Ne zato što veruju u vampire — već zato što osećaju da se na tim mestima prošlost i sadašnjost dodiruju.

Povlen nije planina spektakularnih vrhova ili turističke gužve. On nije namenjen onima koji traže udobnost i brze selfije. Povlen je za one koji traže nešto dublje: tišinu, mir, odmor od civilizacije — ali i tračak misterije. To je mesto gde se može proći kraj neke stene ili potoka, a da osetite kao da vas neko posmatra. Ne u zloj nameri, već kao čuvar predanja.

Ovde vas neće dočekati suvenirnice ni muzika sa zvučnika. Ali hoće zvuk grana koje se savijaju pod vetrom, dah zemlje iz dubine krošnji, i onaj osećaj da ste na mestu koje pamti više nego što priča.

Povlen nije planina za svakog. Ali ako volite kada putovanje postane potraga za nedokučivim, ako verujete da se magija skriva u najobičnijem kamenu ili senci, onda je Povlen upravo ono što ste tražili. A možda i nešto više.