Vatra koja govori srpski
Uoči velikih praznika, svet se utiša na različite načine — negde kroz svetlucanje gradova, a negde kroz mir i toplinu vatre koja okuplja ljude. A u Srbiji, baš na Badnje veče, to svetlo dobije ime: Badnjak. Nije to samo drvo koje gori, pred kućom, u porti crkve, na seoskom raskršću, ili u gradu gde varnice lete ka nebu kao sitne, užurbane čestitke, već simbol zajedništva i porodice.
Paljenje Badnjaka je jedan od najupečatljivijih običaja srpske božićne tradicije: mladi hrast ili cer se ritualno seče na Badnji dan, unosi u dom ili se pali na Badnje veče, uz pozdrave i želje za napredak, zdravlje i mir u kući. U savremenom životu, kad mnogi nemaju ognjište, sve češće se badnjak pali zajednički ispred hramova – i baš tu se vidi njegova najlepša namena: da okupi kako bi svi disali kao jedan u krugu toplote zajedništva.
Pre hrišćanstva: hrast, ognjište i novo sunce
Da biste razumeli Badnjak, morate na trenutak da se vratite pre crkvenih zvona – u vreme kada je vatra bila granica između zime i opstanka, a hrast više od drveta. Kod starih Slovena (i šire u evropskim predhrišćanskim tradicijama), vatra u najtamnijem delu godine nosila je jasnu poruku: “izdržaćemo”, “vratiće se svetlost”, “počinje novi krug”. Zato se u Badnjaku često prepoznaje spoj kulta drveta i kulta vatre – obred koji simbolički priziva sunčevu snagu i plodnost godine koja dolazi, a ognjište postaje centar porodičnog sveta.
Hrast se u tom sloju pojavljuje kao “pravo” drvo za ovakav čin: snažno, dugovečno, poštovano. Nije slučajno što se Badnjak najčešće vezuje baš za hrast/cer i što se oko njega pletu želje za napretkom doma. I danas, kada se Badnjak unosi ili pali, kroz taj čin proviri drevna logika: čovek se ne bori protiv zime sam – nego u zajednici, uz vatru koja sve spaja u isti ritam.
Hrišćanstvo je prihvatilo ono što je narod već znao srcem i dalo mu jasnu božićnu simboliku. U pravoslavnom tumačenju, badnja vatra podseća na vatru koju su, prema predanju, pastiri naložili u Vitlejemu da zagreju tek rođenog Hrista; varnice su slika radosti, a toplina – slika spasenja i blizine. U nekim objašnjenjima Badnjak nagoveštava i drvo Krsta: od drveta koje greje do drveta koje spasava – sve staje u jednu, snažnu simboličku liniju.
Zato Badnje veče u našem običajnom kalendaru nije veče buke, nego veče budnosti i pomirenja: da se ništa “teško” ne nosi u novu godinu srca, da se oprosti, da se uđe u Božić mirno. I zato je poziv jednostavan: pridružite se paljenju Badnjaka – u svojoj porodici, u selu, u gradu, ispred najbližeg hrama. Stanite blizu vatre, ali još bliže ljudima. Ako vas neko pita šta se tu tačno slavi, možete mirno reći: slavi se svetlost koja se vraća – i ona na nebu, i ona u nama.
U hrišćanstvu: vitlejemska pećina, svetlost i mir
