Kristal na Ušću koji čuva duh savremene umetnosti

Zamislite da šetate kroz zeleni mir Ušća, tamo gde se Sava i Dunav tiho dogovaraju kako će dalje. Ispred vas, iz trave izranja zgrada koja izgleda kao kristal naslonjen na obalu – Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Nije slučajno baš ovde: još 1958. grad donosi odluku da osnuje Modernu galeriju, instituciju koja će pratiti najsvežije tokove jugoslovenske umetnosti, a nekoliko godina kasnije bira se lokacija na Novom Beogradu, na samom ušću, naspram Kalemegdana.

Otvoren 20. oktobra 1965. – na dan oslobođenja Beograda – muzej je od starta zamišljen kao velika scena za savremenu umetnost. Zgradu potpisuju arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović, a za ovo delo dobijaju Oktobarsku nagradu grada Beograda. Njihov “kristal na Ušću”, kako ga često zovu, ubrzo završava u uglednim svetskim arhitektonskim časopisima i postaje jedan od simbola jugoslovenskog modernizma.

Unutra se danas čuva više desetina hiljada umetničkih dela – od ranih radova srpskih i jugoslovenskih modernista do savremenih instalacija, performansa i video-radova. Ali pravi šarm ovog muzeja nije samo u kolekciji, već u osećaju da ste zakoračili u vremeplov: dok se ispred vas smenjuju slike, skulpture i projekcije, kroz velika stakla i dalje vidite travu, drveće i reke kako teku svojim tokom.

Za razliku od mnogih svetskih muzeja koji rastu iz betona, Muzej savremene umetnosti praktično je uronjen u park. Sa jedne strane – šetališta, biciklističke staze i klupe Ušća, sa druge, skulpturalni park sa delima najznačajnijih jugoslovenskih vajara 20. veka. Dok prilazite, imate utisak da ste još uvek napolju, a već ste u muzeju; kada se popnete stepenicama i uđete, arhitektura vas vodi kroz niz međusobno povezanih galerijskih “ćelija”, u kojima se prostor blago preliva, bez naglih prekida, kao šetnja kroz dobar roman.

Turistički vodiči, ovde gostima obično kažu: “Ako se izgubite – samo gledajte kroz prozor.” Uvek ćete videti neku krošnju, reku ili tvrđavu preko puta, i znaćete gde ste. Ta stalna veza sa prirodom i gradom čini posetu muzeju nečim više od “obilaska izložbe”, to je mala urbana šetnja kroz pejzaž, istoriju i ideje.

A kad završite obilazak, dovoljno je da napravite nekoliko koraka i već ste na travi, nadomak reke. Deca trče oko skulptura, biciklisti prolaze, neko šeta psa… Savremena umetnost ovde zaista živi napolju i unutra u isto vreme.

Muzej savremene umetnosti je kroz decenije ugostio brojne značajne umetnike, ali jedna izložba je posebno odjeknula – retrospektiva Marine Abramović “Čistač”. Bila je to prva velika evropska retrospektiva ove svetski poznate umetnice performansa, pripremana u bliskoj saradnji s njom, sa više od 120 radova, od ranih performansa sedamdesetih do kultnog dela “Umetnik je prisutan”. Tih meseci, redovi ispred muzeja podsećali su na premijeru holivudskog blokbastera – samo što su zvezde bile hrabri umetnički eksperimenti.

Muzej je deset godina bio zatvoren zbog rekonstrukcije, od 2007. do 2017. godine. Kada je ponovo otvoren, baš 20. oktobra, na isti datum kao 1965, Beograđani su u šali govorili da su “ponovo dobili prozor u svet savremene umetnosti”. I zaista – obnovljena zgrada zasijala je kao novi kristal na Ušću, sa očuvanom originalnom arhitekturom, ali i modernom tehnologijom koja prati savremene izložbene standarde.

Zato, kada sledeći put šetate beogradskim parkom na Ušću, nemojte samo proći pored ovog blistavog “kristala”. Uđite unutra. Možda ćete izaći sa jednim pitanjem više nego što ste imali, ali to je u savremenoj umetnosti – i u Beogradu – često najbolji suvenir.