Sremska Mitrovica

U Sremskoj Mitrovici imaš utisak da prošlost još uvek sedi za susednim stolom. Dok s jedne strane reka Sava lenjo oslikava nebo, a miris voćnjaka stiže s druge obale, grad ti se otvara kao stara knjiga. Ispod današnjih ulica i trgova još uvek pulsira moćni Sirmijum, jedna od četiri prestonice Rimskog carstva, čiji mozaici i zidovi svedoče o vremenu kad je ovde odlučivano o sudbini sveta. U ovom pejzažu svako jutro miriše na reku i voćnjake, a svaka ulica ima starijeg brata u rimskom mozaiku.

Prvi susret sa gradom često se pretvara u spontanu šetnju do Žitnog trga. Tu, na otvorenom, arheološki slojevi Sirmijuma proviruju ispod današnjeg života, a venac kuća oko trga donosi dah vremena iz turskog i austrijskog perioda, kao da zgrade još pamte šapat trgovaca i putnika.

U Muzeju Srema vreme ima svoje odaje. Zlatnici Konstantina Velikog, mermerni sunčani sat, avarski zlatni pojasevi i ikone iz fruškogorskih manastira stoje kao mala privatna publika koja posmatra svakog posetioca i pita ga da li je spreman da sluša.

Sunčani sat, jedinstveni primerak iz stalne postavke Muzeja Srema datira oko stote godine nove ere, a vezuje se za uglednog Sirmijanca Kratila Papija. Smatra se najstarijim takvim spomenikom u istočnoj Evropi, pronađenim na rimskom zapadnom groblju.

Na istoj mapi sećanja nalazi se i Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici, jedno od najprepoznatljivijih dela arhitekte Bogdana Bogdanovića. iz 1960. godine. Kao pejzaž od zemlje, kamena i bronzanih „vatri“, ovaj memorijalni kompleks govori tihim jezikom o hrabrosti, stradanju i ljudskoj postojanosti. Kao jedino Bogdanovićevo delo u Vojvodini, Spomen-groblje stoji kao mesto dostojanstva i tihe meditacije nad prošlošću.

U središtu grada stoji Bazilika Svetog Dimitrija, posvećena zaštitniku Sremske Mitrovice. Njen savremeni život počinje posle osamnaeste decenije devetnaestog veka, kada je crkva posvećena, a kasnije je dobila i status bazilike. Danas je sedište obnovljene biskupije Srijem i čuva dragocen sloj sakralne baštine grada. Pored nje, grad je ponosan na dva hrama posvećena Svetom Dimitriju, pravoslavni i katolički, koji zajedno svedoče o duhu zajedništva.

Na obodu grada, pod padinama Fruške gore, nižu se manastiri Šišatovac, Petkovica, Kuveždin, Bešenovo i Vranjaš. Tu su se vekovima čuvale knjige, ikone, vino i priče koje su, prelazeći s usta na usta, postale deo identiteta Srema.

Umetnički trag grada najbolje se čita u Galeriji Lazar Vozarević. Radovi ovog slikara stvaraju fin most između ikonopisnog nasleđa i savremenog slikarstva, kao da se drevni pigmenti ponovo bude u modernoj tišini galerijskih zidova.

Carska palata, najreprezentativniji ostatak antičkog Sirmijuma, verovatno je najčvršći vizuelni dokaz da je grad bio jedna od četiri prestonice rimskog sveta. Masivni zidovi, hipokaust koji je grejao carske odaje, raskošni podni mozaici i tragovi velikog hipodroma stvaraju tihu, ali moćnu sliku nekadašnje slave, a često spominjani u popularnim turističkim vodičima.

Arheološki kompleks Carske palate danas je otvoren za posetioce, koji mogu zakoračiti kroz vreme i doslovno koračati istim putem kojim su hodali rimski legionari, dok gradski vodiči vole da podsete da je Sirmijum bio i sedište provincije Panonija Sekunda i jedan od ranih hrišćanskih centara.

Kada život postane brz kao rimski kurir, Sremska Mitrovica nudi beg u prirodu. Na samo nekoliko kilometara od grada nalazi se Specijalni rezervat prirode Zasavica, oaza mirne vode, trske i močvarnih ptica. U ovom carstvu netaknute prirode žive evropski dabrovi, podolska goveda, mangulice i stara rasa domaćih magaraca, čije mleko daje čuveni sir “Pule”, najređi i najskuplji sir na svetu.

Posetioci često ističu da je u Zasavici najlepše kad reka i močvara zaćute, a domaće životinje tiho priđu, kao da i one vole društvo bez žurbe.

A kad se vratiš u grad, reku Sava ponovo ćeš pronaći, ovaj put na gradskoj plaži, omiljenom mestu Mitrovčana tokom toplih meseci. Gradska plaža na Savi tada postaje dnevni boravak pod vedrim nebom. Tamo se čitaju knjige, započinju prijateljstva i uče deca da vole reku koja je Mitrovici podarila ritam.

Kada dođe vreme za sto, Srem ume da bude plemenito raskošan. Teško je zamisliti trpezu bez kulena, domaćih kobasica, pečene ribe sa reke i čaše belog fruškogorskog vina. Na svakom koraku oseti se miris domaće hrane, pažljivo spremljene i začinjene baš koliko treba.

Okolina Sremske Mitrovice poznata je i po vinogradima koji se pružaju duž blagih padina Fruške gore. Brojne male vinarije, često porodične, otvaraju vrata putnicima željnim da probaju vino koje miriše na leto i detinjstvo. Belo, polusuvo, savršeno uz tanjir sira ili dobar sremski kulen. Vino iz ovih podruma neretko se nađe i na mitrovačkim trpezama, uz duga druženja i još duže razgovore.

Zasavica, osim svoje prirodne lepote, nudi i gastronomske bisere, proizvode od mesa mangulice, domaće džemove i čuveni sir od magarećeg mleka. Ovaj dragoceni delikates postao je simbol autentičnosti i priča o spoju tradicije i savremenog zanatstva.

U Sremskoj Mitrovici se dobro jede, ali se pre svega uživa. Ovde se ne jede žurno, već sa merom, s osmehom i dobrom pričom uz svaki zalogaj.

Sremska Mitrovica voli postepene dolaske. Dovoljno je da uđeš u stari deo grada, zaviriš u muzej, popiješ kafu na trgu i pustiš korak do reke. Grad pamti kolektivno i lično, pa će ti se možda učiniti da si ovde već bio, i da te prepoznaju starine u izlogu i pločnik pod nogama. Taj osećaj pripadnosti dolazi iz topline ljudi koji vole svoj grad i umeju da ga pokažu.

U lokalnoj Turističkoj organizaciji posetioci mogu dobiti mape, savete i ideje za obilazak, ali i onu najbolju preporuku – onu iz srca, kad ti neko kaže: „Idi tamo, vredi.“

Na kraju, kada se svetla grada utope u tišinu reke, shvatiš da Sremska Mitrovica nije samo destinacija, već i ritam. Ritam koji spaja rimske mozaike i savremene kafiće, manastirske zvonike i žamor plaže, mir Zasavice i žive korake Žitnog trga. Ako tražiš mesto gde će te istorija pozdraviti kao starog znanca, a priroda povesti na polaganu šetnju, došao si na pravu adresu.