Sombor

Na zapadnom rubu Bačke, tamo gde se Dunav i tihi rukavci susreću sa beskrajnim ravnicama, leži Sombor – grad u kojem vreme teče sporije, a ulice kao da dišu ritmom tambure. To je Ravangrad, grad u kojem se umetnost preliva preko svakodnevice, a kultura i priroda vode neprekidni dijalog. Sombor je oduvek bio mesto gospodskog mira i elegancije – tu se fijaker ne koristi iz nostalgije, već iz navike, a senke starih bođoša, raskošnih platana po kojima je grad prepoznatljiv, prave najlepši hlad u Vojvodini.

Šetnja somborskim ulicama otkriva duh nekadašnjeg slobodnog kraljevskog grada, koji je vekovima negovao obrazovanje, umetnost i toleranciju. To je grad sa dušom, ali i sa karakterom – ponosan na svoju istoriju, a otvoren za savremenog putnika koji ume da prepozna njegovu autentičnost.

U srcu grada uzdiže se veličanstvena zgrada Bačko-bodroške županije, podignuta u 19. veku u duhu eklekticizma. U njenoj Svečanoj sali nalazi se slika impozantnih dimenzija – “Bitka kod Sente” Ferenca Ajzenhuta, delo koje svedoči o burnim vremenima i istorijskom ponosu ovog kraja.
U neposrednoj blizini nalazi se Gradski muzej Sombor, riznica arheološke, etnološke i umetničke baštine zapadne Bačke, ali i zanimljivih postavki poput Spomen-muzeja Batinske bitke u Bezdanu i Muzeja Podunavskih Švaba u Grašalkovićevoj palati.

Grad umetnika, Sombor je dom Galerije Milan Konjović, koja čuva opus jednog od najznačajnijih slikara srpskog ekspresionizma. Njegove slike, snažnih boja i emocija, odaju ljubav prema rodnoj Bačkoj i njenom pejzažu. Savremeni duh grada nastavlja da živi i kroz Galeriju Kulturnog centra “Laza Kostić”, mesto gde se izlažu dela afirmisanih umetnika savremenog izraza.

A samo nekoliko koraka dalje, u zdanju nekadašnje Preparandije – prve učiteljske škole u Srbiji, danas živi još jedan umetnički svet. Tu se nalaze Galerija Save Stojkova i Galerija Pavla Blesića, posvećene dvojici slikara koji su Sombor i Bačku zauvek ucrtali na mapu srpske likovne umetnosti.

Umetnost u Somboru nije samo u muzejima i galerijama – ona živi u svakodnevici. Tokom Somborskog pozorišnog maratona, ulice postaju produžena scena, a tri dana i noći smenjuju se predstave, osmesi i aplauzi.

Sombor je grad koji se najlepše otkriva laganim tempom – pod krošnjama bođoša, između baroknih fasada i secesijskih detalja. Na ruti su znamenite građevine: Gradska kuća, Narodno pozorište, Krušperova palata, Pašina kula, kuća Laze Kostića, crkve Presvetog Trojstva i Svetog Georgija, kao i Plebanija sa sunčanim satom – elegantna scenografija za gradski ritual šetnje. U istom duhu stoji i raskošna zgrada nekadašnje Bačko-bodroške županije sa impozantnom slikom “Bitka kod Sente” Ferenca Ajzenhuta u Svečanoj sali.

Kad sunce krene ka zalasku, Sombor prelazi u urbani, mladi ritam. U uskoj pasaži nadomak glavne ulice krije se Cafe bar Des Arts – artistički kafe sa “galerijskim” šmekom, dugom tradicijom i redovnim muzičkim večerima; praktično institucija lokalne kafe-kulture.

Za letnji “reset” najbolji je Cafe de Sol na obali Velikog bačkog kanala: osunčana terasa, dnevni chill, večernji ritam, a u toplim danima – kupanje u kanalu uz kafe-bar atmosferu.

Ako želite nostalgični štimung prave kafane i dobru živu muziku, svratite u Dalmatinski Podrum – mesto dobre hrane i provoda još od 1961, uz redovne svirke i druženja.

Za romantičnu večeru pod krošnjama, Etno restoran Fijaker u somborskom parku nudi prelepu baštu i etno ambijent, sa menijem koji spaja tradiciju i prijatan gradski hedonizam.

A kad poželite panoramu grada iz neke druge ere – uskočite u somborski fijaker i prepustite se prizorima trgova, aleja i fasada koje se smenjuju kao kadrovi starog filma.

Sombor je grad koji se ne završava na njegovim ulicama – on se širi u beskrajnu ravnicu i mrežu dunavskih rukavaca. Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, deo UNESCO Rezervata biosfere Bačko Podunavlje, jedno je od najvrednijih močvarnih područja Evrope. To je carstvo ptica, jelenova, čamaca i starih vrba. Ovde priroda nije kulisa – ona je živa pozornica koja poziva na istraživanje: vožnja čamcem, biciklističke staze, pešačke ture, radionice starih zanata i posete Eko-centru Karapandža deo su doživljaja koji se pamti.

Za ljubitelje seoskog turizma i autentičnog vojvođanskog života, sela poput Bačkog Monoštora, Bezdana, Gradine, Čonoplje i Riđice nude mir salaša, tamburaške večeri, postavke etno-kuća i tradicionalne manifestacije poput Bodrog festa i Somborskog kotlića. Ovde se tamburica ne svira iz tradicije – ona svira zato što život to zahteva.

U Somboru se jede srcem, a kuva se s dušom. Na trpezi Ravangrada spojili su se panonska jednostavnost i bačka raskoš. Probajte lemeški kulen ili paprikaš od morčije, uživajte u rezancima s makom i štrudlama s višnjama, a duž Dunava potražite najbolji riblji paprikaš. Svaki zalogaj ima svoj ritam, a svaka večera obavezno se završava uz čašu riđičkog vina i zvuke tamburaša koji pesmom pozdravljaju ravnicu.

Sombor nije destinacija koju posećujete samo da biste videli – to je grad koji se doživljava. Njegove ulice, fijakeri, slike Milana Konjovića i šum bođoša stvaraju atmosferu spokojstva koja se teško opisuje, ali lako pamti.
To je grad u kojem svaka fasada ima priču, a svaki osmeh ima ton tambure.

Dođite u Sombor – da osetite ritam ravnice, tišinu koja peva i grad koji vas zauvek zagrli.