Jozef Bojs je 1981. godine u štutgartskoj Kunsthale u razgovoru sa Klausom Rinkeom izrekao misao da se u životu svakog čoveka nalazi element crtanja, nezavisno od profesije, iskustva ili umetničkog obrazovanja. U središtu rada autora ove izložbe, Zorice Milisavljević i Selmana Trtovca, nalazi se stav da umetnost crtanja prevazilazi okvire zanatske veštine i klasične likovne izvedbe. Prateći i produbljujući misao Jozefa Bojsa oni prate ideju da je čin povlačenja linije univerzalna, ljudska radnja, temeljni impuls koji pripada svima.
Polazeći od ove premise, autori svesno odbacuju virtuoznost, tehniku i naučenu kontrolu. Umesto toga, okreću se tragovima koji nastaju iz zajedničke, kolektivne svesti, onom segmentu ljudske prirode koji se, kroz osnovne geste i pokrete, provlači kroz čitavu istoriju kulture. U tom smislu oni u univerzalni, zajednički proces crtanja uključuju i druge ljude, prevazilazeći na taj način isključivost ličnog izraza.
U okviru izložbe u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, proces crtanja odvija se performativno i ritualno. Kroz petnaestominutnu akciju koncentrisanog povlačenja vertikalnih linija, zajedno sa učesnicima različitih generacija, profesija, pola i fizičke konstitucije, autori otkrivaju drevni element ljudske svesti koji je tokom istorije materijalizovan u kulturu i civilizaciju.
Učesnici su pozvani da tokom petnaest minuta utonu u stanje meditativne prisutnosti. Tokom tog vremena, oni izvode niz neprekinutih, jednostavnih poteza koji funkcionišu kao energetske vertikale: zamišljeni kanali koji povezuju gore i dole, nebo i zemlju, svesno i nesvesno. Svaka linija postaje kratkotrajni zapis životne sile, trenutak kada misaoni proces prelazi u fizičku vibraciju. Ovako nastali crtež ne predstavlja reprezentaciju već trag same suštine života.
U ovom pristupu ne postoji neuspeo ishod. Svaki nastali crtež predstavlja vizuelnu posledicu kratkotrajnog crtačkog postupka, a zajedno oni formiraju Arhiv linijskih korelacija kroz dugoročni proces kolektivnog crtanja.
Na otvaranju izložbe umetnici na zid galerije postavljaju papire velikog formata, približno dimenzijama ljudskog tela, čime je stvoren antropološki okvir za čin crtanja. U dnu galerije postavljena su dva ekrana na kojima u kontinuitetu teče ranije započet proces, svojevrsna vizuelna instrukcija, ali i otvoreni poziv posetiocima da pristupe sopstvenom unutrašnjem ritmu i uključe se u zajedničko crtanje.
Besplatne turističke ture razgledanja Beograda iz zatvorenog autobusa pod nazivom „Sve što niste znali o Beogradu“ počinju u junu