Izložba “Cigarette project” od 27. marta u Galeriji “Singidunum” u Beogradu

Ciklus Cigarette project predstavlja čvorište nekoliko različitih fenomenoloških rukavaca istorije umetnosti koji se sustiču u slikama Ene Jevtić. Pojavno, forma grida i svakodnevni objekat industrijskog dizajna u obliku cigarete, prepoznatljiv na svim tačkama planete, sugerišu na tipično vorholovsku multiplikaciju svakodnevnih objekata. Međutim, za razliku od Vorholovih Kembel supa ili boca Koka-kole, nije reč o predmetima iz arsenala američke meke moći iz druge polovine dvadesetog veka. Na kraju krajeva, iako se Fukujama prevario kada je proglasio kraj istorije i konačnu pobedu liberalne demokratije nad rivalskim ideologijama, sveprisutni simboli američkog imperijalizma preuzeti su od strane autokrata širom sveta, postajući tako Bartov znak.

Ričard Klajn u svojoj knjzi Cigarete su uzvišene eksplicira odbojnost totalitarnih lidera prema pušenju, počev od Džejmsa I koji je još početkom sedamnaestog veka sprovodio zabranu pušenja, preko Napoleona, pa sve do militantnog antipušača Hitlera. U bartovskom smislu, znak se sastoji od označitelja (materijalna forma, slika, zvuk – u ovom slučaju Koka- Kola, Marlboro cigarete među usnama Džona Vejna, Lucky Strike na šlemovima američkih marinaca) i označenog (koncept, značenje – čitaj: liberalna demokratija kao slobodarski pokret). Međutim, pokreti nastali na ruševinama socijalizma preuzeli su „slobodarsku“ ikonografiju i iskoristili njenu privlačnost ne bi li kroz pomoću njih sopstvenim idejama dali prijemčiv vizuelni identitet. „Umivanje“ imidža prisutno je diljem istočne Evrope (Češka, Slovačka, Crna Gora), u kojoj su poražene elite transformisale sebe u reformiste obukavši neoliberalne kostime.

Stoga cigarete Ene Jevtić treba posmatrati kao označitelje pomoću kojih umetnica organizuje slike kako bi poslala autorsku poruku: cigarete u ovom slučaju preuzimaju alegorijsku ulogu voća, leptirova ili mehurova sapunice koji su krasili barokna platna u nameri da ukažu na prolaznost vremena i taštinu koja proizilazi iz prepoznavanja sopstvene smrtnosti. Svaka od njih predstavlja jedinicu u vremenu, simbolizuje rutinu i automatizaciju svakodnevice.

Imajući u vidu da je reč cigarette skovao Bodler kako bi napravio distinkciju u odnosu na cigare koje puše muškarci, treba uzati u obzir i emancipatorsku ulogu koje su cigarete odigrale u borbi za ženska prava. Poput gume, naizgled banalnog proizvoda, čija masovnost je doprinela masovnoj produkciji bicikala i tako postala argument za žensko oslobođenje od obaveznog nošenja suknji u javnosti i „ulazak“ u pantalone, Klajn navodi da je osvajanje slobode da se puši za žene u Francuskoj bio preduslov za dobijanje glasačkog prava, koje je ozvaničeno samo dve nedelje nakon dozvole uživanja u cigaretama.