Otvaranje izložbe “Kao nekad i sad” 22. maja u Galeriji Kuće legata u Beogradu

Оtvaranje izložbe slika Zorana Graovca “Kao nekad i sad” је u četvrtak, 22. maja u 19 časova u Galeriji Kuće legata, u Knez Mihailovoj 46.

“U nekom trenutku imamo potrebu da napravimo presek i sagledamo svoje aktivnosti i tok svog stvaralaštva, neko kroz autobiografiju ili samo pogledom unazad; Zoran Graovac ovaj put kroz izložbu ”Kao nekad i sad”. Svaka slika ili rad nosi sa sobom neki trenutak, neko iskustvo, neke događaje, period života u kojem je nastala. Tako izložba postaje svojevrsni dnevnik događaja za autora, a za posmatrača sagledavanje celine nečije umetnosti. Kada život postane umetnost sa pažnjom koračamo kroz njegove pejzaže. Tako i svaki potez četkice nosi svoj osećaj intenziteta ili odraza, prizora ili trenutka u kojem je stvaran. Zoran Graovac, veran emocijama, sa istančanim osećajem za atmosferu trenutka i preciznom rukom kojoj dozvoljava da je osećanja povedu, kroz godine niže svoju umetnost u kojoj svaka slika nosi svoje posebno obeležje. Kroz slike pratimo i uticaje Bonara (P.Bonnard), Gogena (P.Gauguin), ekspresionista do Hoknija (D.Hockney), afiniteta koji se nazire, ali ne dominiraju do prepoznatljivosti.

Nekada je umetnički citat način da se obrati pažnja na trenutno osećanje. Osećanje koje dominira prizorom ipak je pre svega oblast Zoranovog istraživanja. Efekat Sunca u očima ili jasno postavljen pejzaž u kojem boja uslovljava razjašnjenje. Započeta kao figurativan prizor slika postaje njegov odraz u vanvremenskom prostoru. Da li će ga neko prepoznati počiva na energiji prostora, na mirisima rastinja, vrućini ili zvucima cvrčka u okruženju, na snazi vetra ili oluje, kapljicama koje zapljuskuju. Tako slikarstvo zaustavlja pogled, nikada nije samo dizajn u prostoru, prodire duboko i pronalazi posmatrača u posmatračevom instinktivnom biću. Danas pronaći posmatrača nije lako. U svetu trosekundnog interesovanja koje diktiraju društvene mreže pažnja prema drugome ili interesovanje za drugoga postaje parola na naslovu, nešto čime se predstavljamo a zaista ne proživljavamo. Tako, nažalost umetnost postaje aktivnost kako Zoran Graovac opominje ‘samo za sopstvene potrebe” – Aleksandra Rakonjac.