Otvaranje izložbe: Dragan Jelenković Aritmologlija oblika

Галерија – Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића
Родољуба Чолаковића 2, Дедиње

Драган Јеленковић — Аритмологија облика
Кустос изложбе: Мирослав Карић (МСУ)
5. септембар – 3. новембар 2025.
Отварање: Петак, 5. септембар 2025. у 18 часова

Драган Јеленковић припада генерацији уметника који су наставили да развијају значајне промене у ликовним и семантичким проширењима медија скулптуре, започете током осамдесетих година XX века, усложњавајући слику стилски хетерогених и изразито индивидуализованих скулпторских поетика. Као актер уметничких збивања, Јеленковић осцилира између београдске сцене, где се формирао и интензивно излагао, и војвођанске, где је кроз порекло и активно присуство у Панчеву и Новом Саду препознат као један од водећих носилаца новог сензибилитета у скулптури. Већ у својим првим самосталним и групним наступима показао је посвећеност истраживању формалних и значењских могућности различитих материјала и њихових комбинација (теракота, дрво, бронза, метал, филц, платно…) које користи за радове, односно, прецизније, опредмећене облике, чије мотивске референце налазимо у специфичном репертоару свакодневних предмета и профане иконографије.
Лежаљке, штрудле, хармонике – неки су од визуелних садржаја које Јеленковић доводи у стање нових појавности на граници препознавања, задржавајући у њиховим контурама или фрагментима окидаче сећања и менталних пројекција амбијената, атмосфере непосредног интимног окружења и унутрашњих простора њихових доживљаја.
У раним годинама стваралаштва мотив куће издвојио се као посебно поље Јеленковићевих трагања за формама у простору, које је постепено освајао грађењем, деконструисањем и умножавањем минијатурних, сведених архитектонских елемената, отварајући њиховим итерацијама у свакој новој поставци шире значењске и конотативне аспекте појма дома. Након серије радова фокусираних на идеју архитектоничне скулптуре и архетипску слику куће, уметник започиње ново поглавље експериментисања са материјалима и све присутнијим промишљањем радова у садејству са излагачким просторима, окрећући се од предмета-скулптуре ка инсталационим ситуацијама и екстензији идеје обликовања у другачије врсте перцептивног искуства.
Спектар употребљених материјала постаје разноврснији, укључујући конкретне – стакло, клирит, алуминијумску фолију – и ефемерне, попут смесе за бомбоне, светла, чак и мириса, док радови у финалној поставци добијају комплекснији облик, од сите-специфиц интервенција до скулптуралних амбијената. Увођењем нових поступака, материјалних садржаја па и медија – укључујући дигиталну графику и видео – у уметничку праксу, Јеленковић је остварио суштински преокрет у концептуализовању релација између субјективног и објективног простора, померајући фокус са интроспективних анализа ка рефлексији окружења, чиме је проширио опсег тематских интересовања усмерених ка истраживању савремених цивилизацијских појава, психолошког стања данашњег појединца и знакова еколошке кризе.
Како примећује историчарка уметности др Лидија Мереник, крајем деведесетих година стање постмедијума у Јеленковићевом делу у потпуности се саобразило са променом медија изражавања, па је видео-инсталација заузела место „скулптуре”, одводећи на крају аутора у честу примену дигиталних технологија и нових визуелно-обликовних приступа.
На изложби у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића биће представљен избор радова из уметниковог вишедеценијског опуса. Поред тога, биће приказана и најновија продукција у којој Јеленковић тематизује и истражује феномен редефинисања форме у контексту актуелног глобалног тренутка, укључујући нове начине комуникације, однос према природи, диктат обиља информација и преимућство дигиталне слике.
Након завршених студија на Филолошком факултету у Београду, Одсек за италијански језик и књижевност, Драган Јеленковић (1959) уписао је Факултет ликовних уметности, где је магистрирао 1992. године. Његова излагачка делатност обухвата велики број изложби у земљи и иностранству, при чему је остварио више од двадесет самосталних наступа. Поред уметничке праксе, бавио се и дизајном, био уредник галеријског програма, кустос и уметнички директор међународних пројеката. Један је од оснивача мултимедијалне Радионице 301 Архитектонског факултета Универзитета у Београду и асоцијације уметника Отворена осећајност.
Добитник је бројних награда на југословенским и српским манифестацијама, укључујући Октобарску награду града Панчева (1997). Његови радови налазе се у колекцијама многих музеја и галерија, као и у приватним колекцијама у региону. До 2024. године Јеленковић је радио као професор на Архитектонском факултету.