Слике из Легата Лепе Перовић граду Лазаревцу у Музеју Цептер

У уторак, 23. септембра 2025. у 18:30 часова, у Музеју Цептер отвара се изложба слика из Легата Лепе Перовић граду Лазаревцу, у оквиру тродневне Светске конференције о науци и уметности за одрживост.

Реч је о јединственом глобалном догађају посвећеном свим гранама науке и уметности, у којем учествују врхунски светски експерти, између осталог, из Светске академије уметности и науке, Европске академије наука и уметности, Кинеске академије наука, Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) и Римског клуба, а који се одржава у Београду од 22. до 24. септембра ове године. Домаћин скупа је Српска академија наука и уметности (САНУ), а кодомаћини су Алијанса националних и интернационалних научних организација за области Појаса и пута (АНСО) и УНЕСКО.

Овим поводом, на обострано задовољство, по први пут је остварена сарадња између Модерне галерије Центра за културу у Лазаревцу и Музеја Цептер. Драгоцени Легат Лепе Перовић, који се чува као стална поставка у Модерној галерији, садржи 60 дела, слика и скулптура, већином српских уметника 20. века, које је она даровала граду Лазаревцу 1970. године. Изложба у Музеју Зептер обухвата одабир од 24 слике и то управо оних аутора чија су дела заступљена у сталној поставци Музеја Цептер, а коју публика такође може да посети. Реч је о делима Зоре Петровић, Милана Коњовића, Мила Милуновића, Ивана Радовића, Недељка Гвозденовића, Љубице Цуце Сокић, Предрага Пеђе Милосављевића, Петра Лубарде, Лазара Вујаклије, Лазара Возаревића, Славољуба Славе Богојевића, Мајде Курник, Миодрага Б. Протића, Младена Србиновића и Војислава Воја Станића.

Одабир дела за своју богату колекцију уметнина Лепа Перовић препустила је познатом српском уметнику и теоретичару уметности, Миодрагу Б. Протићу, једном од иницијатора и оснивача Музеја савремене уметности у Београду. Стилски, дела се могу сврстати у три целине: колористички експресионизам, поетски реализам и интимистичко сликарство, и послератне (Други светски рат) нове тенденције у српском сликарству – нови реализам, геометријско сликарство, енформел и слични правци који се развијају током и после педесетих година XX века на српској уметничкој сцени. По самој концепцији ова збирка представља пресек и сублимацију токова и стилова у уметности, који се јављају на територији бивше Југославије средином прошлог века. Колористички експресионизам јавља се на платнима Зоре Петровић, Милана Коњовића, чак и Мила Милуновића, иако се његов рад сврстава у неке друге сликарске правце. Другу стилску целину чине дела Ивана Радовића, Недељка Гвозденовића, Љубице Цуце Сокић, Предрага Пеђе Милосављевића, која спадају у домен поетског реализма и интимизма, правца који се на српској ликовној сцени појављује око 1930. године. У трећу целину спадају дела настала средином 20. века и касније, која се по својим стилским каракеристикама могу подвући под оно што се назива новим тенденцијама у сликарству од педесетих година на овамо: платна Лазара Возаревића, Славољуба Славе Богојевића, Миодрага Б. Протића, Лазара Вујаклије и Војислава Воја Станића доносе нам увид у правце који су се после педесетих година јављали на југословенској уметничкој сцени.

Лепосава Лепа Перовић је рођена у великој породици 1911. године у Машићима, близу Бањалуке, у тадашњој Аустро-Угарској. Њена прабаба је била Марија Петровић Перовић, сестра Петра 2. Петровића Његоша и жена сердара Андрије Перовића. Завршила је средњу школу и Учитељски факултет у Бањалуци 1931. године. Пре Другог светског рата, радила је као учитељица у неколико места у Југославији, укључујући село код Мионице, близу Лазаревца. Током рата била је активни учесник југословенског Народноослободилачког покрета. После рата, поред осталог, била је представник Колубарског округа, који је обухватао Лазаревац, у Народној скупштини Србије. Лепа Перовић је такође била директор Галерије фресака у Београду. Од 1946. године, она је живела са Константином Кочом Поповићем, познатим југословенским политичарем и дипломатом, народним херојем и писцем. Преминула је 2000. године у Београду.