Отварање изложбе Јелене Блечић ”Саливање снаге”

Позивамо вас на отварање изложбе Јелене Блечић ”Саливање снаге” у понедељак, 8. септембра у 19 часова у Галерији Куће легата, Кнез Михаилова 46.

“У савременој српској уметничкој сцени, Јелена Блечић заузима посебно место као уметница чији радови делују привидно једноставно, али носе у себи дубоке слојеве емотивног и интелектуалног одјека. Најновија изложба у Кући Легата представља сложен и комплексан опус који се састоји од слика, скулптура, објеката и инсталација које представљају наставак њеног истрајног истраживања свакодневног живота, интиме, сећања и унутрашњег света појединца. Са карактеристичним женским рукописом који своју инспирацију налази у исконском, примарном и дечијем, Јелена различитим процесима и захватима трансформише и уобличава у целине које су подједнако естетске, али и духовне творевине које се опиру безличном карактеру данашњег времена.
Како сама уметница каже, изложба „Саливање снаге” истражује унутрашњи пејзаж емоција и енергије кроз визуелни, филозофски и поетски језик. Изложба је конципирана око две централне слике, „Саливање туге” и „Саливање снаге”, које су основу за све радове у осталим просторијама Куће Легата. Кроз њих се развијају и надовезују остале теме које Јелена трансформише, разлаже и уводи посматрача у један другачији визуелни свет. *Саливање туге* истражује тугу као ритуалну, трансформативну супстанцу која је свима добро познато, често нежељено стање. Ауторка раздваја тугу на поларитете дана и ноћи – свесну, призвану тугу и тиху, несвесну тугу – отварајући простор интроспективног путовања и унутрашње трансмутације. Овим уметница наговештава да туга није непријатељ, већ посетилац који носи поруке, често приказан кроз симболична бића.
Средишњи део ове изложбе представљају бића Снаге и бића Туге, око којих уметница формира централни наратив. У њима препознајемо рањивост, отпор, суочавање, свесност, нежност и друга стања која резултују, како уметница каже, саливањем снаге кроз тугу и радост. Кроз ове скоро алхемијске процесе уметница покушава да да своје виђење процеса који играју кључну улогу у нашем емотивном и духовном бивствовању. Све ово Јелена остварује кроз слике и предмете који су носиоци те поетике. Њене слике имају изражену наративну компоненту; попут замрзнутих кадрова из неког сна или надреалистичког филма, оне сугеришу причу која се наставља и изван оквира платна. Простори Јелениних слика и предмета нису само материјални, они су духовни и психолошки, ванвременски простори. Они представљају унутрашњи свет ликова, њихово уточиште, али и место где се сви суочавамо сами са собом. Јелена је једна од ретких уметница која има храбрости да се позабави темама које се тичу усамљености и чежње. Порука њене уметности је да би можда могла да буде, да ако хоћемо да спознамо радост и лепоту, морамо прво да освестимо тугу, самоћу и друга емотивна стања. Иако на први поглед изгледа друштвено индиферентно, у политичком и социјалном смислу, њени радови су и те како усредсређени на појединца, његово одсуство или његову утонулост у мисли у савременом свету који не пружа много шанси и времена за размишљање. Ова усамљеност није нужно тужна, она је често приказана као стање мира, контемплације и самоће која опушта и доводи до нових сазнања” – Саша Јањић, историчар уметности.

Добродошли!
Аутор фотографија је Вук Папић