Изложба професора емеритуса Универзитета уметности у Београду, Растка Ћирића, репрезентује део од преко 150 плаката које је до сада креирао. Поставка представља 88 радова дизајнираних за потребе бројних уметничких и културних манифестација, институтција и догађаја. Ћирићеве плакате одликују јединствен визуелни језик и препознатљив ауторски печат изграђени током његове вишедеценијске богате каријере у разноврсним областима примењене графике (илустрација, заштитни знакови, екслибрис, стрип), анимације, музике и графике.
Изабрани радови Растка Ћирића обухватају стваралаштво у распону од неколико деценија, почевши од експерименталног просторно-покретног плаката за Четврти сусрет четири факултета Универзитета уметности у Београду из 1979. године, па све до плаката за актуелну изложбу. Радови настали за разне изложбе, концерте, филмове, позоришне представе, фестивале, и низ академских, уметничких и културних догађаја представљају како вештину, идеје и умеће аутора, тако и динамику развоја самог медија, у којем се сажима естетика, друштвена релевантост и уметност визуелне комуникације. Уједно, у изложеним радовима се очитавају и најзначајнији догађаји који су током деценија обликовали нашу уметност и културу. Као посебан куриозитет изложбе издвајају се пројекције Ћирићевих анимираних филмова који ће употпунити њима посвећене плакате.
У широком спектру Ћирићевих плаката заступљени су цртани плакати; типографски, фото и колаж плакати; монтажни, стрип, као и серије плаката. У основи приступа је увек наглашен цртеж. Међу серијама плаката се издвајају плакати које је професор радио за дипломске изложбе студената Факултета примењене уметности, као и плакати за Међународни фестивал анимираног филма, Балканиму.
Музеј примењене уметности актуелном изложбом наставља дуготрајну и драгоцену сарадњу представљања опуса професора Ћирића у различитим областима уметничког стварања, која је започела још 1982, његовом магистарском изложбом Анимација и илустрација.
„ Реч плакатоведање је нова и није уобичајена у стандардном језику. Најпрецизније одређење полазило би од тога да је у питању кованица (неологизам). Плакатоведање спаја два концепта – визуелну комуникацију и наративни приступ. Овај термин је погодан за описивање Ћирићевог плакатског рада који комбинује визуелну и наративну форму представљања. Овако конципиран плакат истовремено информише, инспирише и привлачи посматрача. Ово је процес у којем плакат престаје да буде само статички носилац поруке и постаје медиј кроз који провејава прича – визуелна, симболичка и емоционална. Плакат се третира као наративни оквир, где сваки саставни део (ликовни елементи, композиција, типографија) доприноси причи коју аутор жели да пренесе“.
Др ум. Здравко Мићановић, из текста каталога Растко Ћирић и плакатоведање
„Ћирићева слободна графичка решења, у којима разиграна линија дефинише облик знака уз дозу хумора, чине да илустрација која описује догађај буде носећи део графичког дизајна плаката. Резултат су илустровани плакати који настају успостављањем односа знакова и илустрација и чине дизајнерску игру која слободом покрета и идеја подсећа на анимацију, коју је, као посебан предмет на Факултету примењених уметности у Београду, установио управо професор Растко Ћирић“.
Слободан Јовановић, музејски саветник МПУ, из текста каталога Растко Ћирић и Музеј примењене уметности
Током трајања изложбе, организован је и садржајан пратећи програм.
Програм током изложбе:
Прво вођење кроз изложбу
аутор изложбе: Растко Ћирић
кустос изложбе: Слободан Јовановић
субота, 10. мај у 13.00
Трибина/разговор о плакату
учесници: професори Здравко Мићановић, Борут Вилд и Растко Ћирић
модератор: Слободан Јовановић, кустос изложбе
четвртак, 15. мај у 18.00
Друго вођење кроз изложбу
аутор изложбе: Растко Ћирић
кустос изложбе: Слободан Јовановић
четвртак, 22. мај у 18.00
Свечано затварање изложбе – концерт
Растка Ћирића (гитара и глас)
четвртак, 29. мај у 18.00