
У четвртак 12. марта са почетком у 19.00 сати, у Павиљону у Тврђави је отварање самосталне изложбе Вукашина Станковића, уметника из Ниша. Изложбу чине слике великог формата из циклуса „Испод површине“.
Вукашин Станковић je 1987. године рођен у Нишу, где је завршио и Средњу уметничку школу „Ђорђе Крстћ“. Дипломирао је 2009. године на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Радомира Кнежевића. Мастер студије завршио је на истом факултету 2013. године. Самостално је излагао у Нишу, Београду и Пожаревцу. Учествовао на колективним изложбама у Србији и Босни и Херцеговини. Био је учесник Ликовне колоније „Сићево“ 2019. године. Има статус самосталног уметника.
Ликовни опус Вукашина Станковића темељи се на свету фигурације. Фигуре представљене појединачно или у посебно осмишљеним групама су доминантни носиоци не само ликовног већ и мисаоног и емотивног садржаја његових слика. За разлику од предходног циклуса којим је Станковић, третирао питање граница физичке и менталне издржљивости појединца користећи мотиве преузе из ватерпола (спорта којом се и сам активно бавио), циклусом слика насталих током протеклих десетак године, уметник се концентрише на питање односа индивидуе и друштва, сходно колективним и личним сазнањима и искуствима. У контексту ових дела препознајемо широку скалу стања и осећања од менталне узменирености, унутрашњих конфликата, социјалне растрзаности и наметнутог колективнизма до физичке угрожености. Фигуре нису портретно третиране, простор у коме се налазе је недовољно дефинисан, плитак, без перспективе, а мизансцен употпуњују животиње, дечије играчке, балони, јунаци цртаних филмова…Слике овог циклуса су измаштани призори којима уметник на метафоричан начин говори о савременом човеку затеченом у колоплету комплексних и оптерећујућих прилика.
Непосредан ликовни израз Вукашина Станковића је изразито експресиван заспован на силини геста, разарању форме, контрасту црне и спектра интензивних боја… Како у предговору каталога изложбе пише историчарка уметности Катарина Куч: „ Физичко је разложено у масе, линије и боје а изразита тензија на платну резултат је континуираног процеса преласка фигуре у апстракцију и апстракције у фигурацију Ипак, експресивност Станковићевих слика не произилази само из динамике покрета приказаних тела, наглих гестова и оштрих скраћења већ и из самог сликарског потеза“.
Изложба ће трајати до 30. марта.