Музеј савремене уметности у Београду представља две нове изложбе поводом јубилеја 60 година

Клара Сипрел и Пол Странд: Слике другог света: 06. новембар 2025 — 2. март 2026

Изложба Клара Сипрел и Пол Странд: Слике другог света по први пут ће интегрално представити фотографска портфолија Кларе Сипрел и Пола Странда, који су у Збирку фотографије, филма и видеа Музеја савремене уметности доспели као врста институционалног поклона и дипломатске размене осамдесетих година прошлог века. Мапа од сто фотографија Кларе Сипрел поклоњена је Музеју 1982. године посредством Југословенског културног центра у Њујорку, док су два Страндова портфолија са укупно двадесет ручно израђених фотографија поклоњена 1983. године од стране Фондације Пола Странда из Њујорка, посредством Америчког културног центра у Београду.

Праксе Кларе Сипрел и Пола Странда, настале у првим деценијама 20. века у Њујорку, сматрају се кључним за разумевање ране америчке фотографије. Њихове поетике и приступи развијали су се симултано – пикторијална, поетска и атмосферична фотографија Кларе Сипрел и модернистичка, строга композиција Пола Странда – што омогућава јединствен увид у динамику формирања фотографије тог периода. Различите, али комплементарне методе отварају и причу о историјату самог медија,
враћајући нас у време када се фотографија борила за свој статус и аутономно место унутар уметности.

Клара Сипрел (1885–1975) једна је од најзначајнијих представница америчког пикторијалног стила и до краја свог седамдесетогодишњег опуса остала је верна овом принципу. На изложби ће бити представљено 70 фотографија из мапе „Путопис по Југославији“ (1924–1926), које обухватају фотографије Дубровника, Сплита, Раба, Котора, Пераста, Београда, Загреба и Сарајева. Сипрел је користила технику меког фокусирања и специјалне објективе, како би постигла фотографију суптилне тоналности.

Музеј савремене уметности један је од ретких музеја у свету који чува портфолија Пола Странда (1890–1976) једног од најутицајнијих фотографа 20. века. Трећи и четврти портфолио подразумева призоре из Америке, Француске, Италије, Шкотске и Египта; израду је сам Пол Странд надгледао. Строга композиција и документарни приступ сведоче о зрелом стваралаштву једног од најзначајнијих фотографа 20. века.

Обједињујући назив изложбе, “Слике другог света”, подстиче вишеструке асоцијације – с једне стране призива однос према прошлости и рефлексију епохе у којој су фотографије настале, а с друге истиче занимљивост фото-путописа као дневника о другим срединама и културама. Управо то нам на особен начин откривају обе фотографске мапе.

Ауторка изложбе је Уна Поповић, кустоскиња Збирке фотографије, филма и видеа МСУБ.

Музикалност и скулптуралност – Олга Јеврић: 6. новембар 2025 — 2. март 2026

Изложба Музикалност и скулптуралност – Олга Јеврић аутора др Рајке Бошковић, реализује се у оквиру циклуса УМЕТНОСТ И ЛИЧНОСТ – скулпторке из колекције МСУ (6). Олга Јеврић, несумњиво један од најзначајнијих уметника 20. века, одабрана је да се њеном изложбом, као централном у поменутом циклусу, допринесе обележавању значајног јубилеја Музеја, имајући у виду да је била међу првим уметницима који су излагали у Салону МСУ-а управо 1965. године.

Уметност Олге Јеврић, носећи у себи дубоку истину која се налази иза појавних облика и ствари, говори о ванвременском, непролазном, (од)увек присутном у људском постојању и битисању. Суштинска одлика њеног целокупног скулпторског опуса, без обзира на све бројне и разноврсне варијације, јесте у основи једна доминантна идеја – вечита борба супротности, и у физичком, и у духовном свету.

Поводом уметности Олге Јеврић, поред многих тумачења веома значајних критичара и историчара уметности, може се говорити и о једној димензији која до сада није довољно истакнута – музикалности скулпторских облика. Својеврсна визуелна музикалност у њеном делу упућује на епски тон, епску звучност, епску узвишеност понирања у дубине времена, сећања и доживљаја. То је скулптура епског мишљења и певања – широког, опорог, из далеких сфера, без површне тугаљивости осећања, несталних тренутних расположења, необазриве распричаности; све је сведено на бит, на вековно, на општељудско, на безвремено, на трајно, на „три пута у ватри претопљено”. То нису угодни тонови милозвучне лирске мелодије, него снажни и тешки драматични тонови, изворни – неуглађени и неуглачани; робусни – са грубим траговима и ожиљцима исконског, огољени у својој истинитости постојања и у свеприсутној димензији неумитне борбе супротних сила: облика и празнине, линија и маса, светлости и мрака, трпљења и пркоса, рађања и умирања, страдања и опстајања. Облици – тешки и напети; материја – неуглађена и сирова; површина – тмаста и неуглачана. Говор облика и самог материјала – о опстајању, тегобности опстанка, о вечитој борби супротних сила у нама и око нас. Музикалност и скулптуралност присутне су у њеном скулпторском делу као стање тешке и драматичне атмосфере – узвишене у својој опорости и опоре у својој узвишености.

На изложби ће уметност Олге Јеврић бити представљена скулптурама из њеног целокупног опуса из колекције МСУ-а, као и из колекција САНУ и Куће легата у Београду.