Изложба „Cigarette project“ од 27. марта у Галерији „Сингидунум“ у Београду

Циклус „Cigarette project“ представља чвориште неколико различитих феноменолошких рукаваца историје уметности који се сустичу у сликама Ене Јевтић. Појавно, форма грида и свакодневни објекат индустријског дизајна у облику цигарете, препознатљив на свим тачкама планете, сугеришу на типично ворхоловску мултипликацију свакодневних објеката. Међутим, за разлику од Ворхолових Кембел супа или боца Кока-коле, није реч о предметима из арсенала америчке меке моћи из друге половине двадесетог века. На крају крајева, иако се Фукујама преварио када је прогласио крај историје и коначну победу либералне демократије над ривалским идеологијама, свеприсутни симболи америчког империјализма преузети су од стране аутократа широм света, постајући тако Бартов знак.

Ричард Клајн у својој књзи Цигарете су узвишене експлицира одбојност тоталитарних лидера према пушењу, почев од Џејмса Првог који је још почетком седамнаестог века спроводио забрану пушења, преко Наполеона, па све до милитантног антипушача Хитлера. У бартовском смислу, знак се састоји од означитеља (материјална форма, слика, звук – у овом случају Кока- Кола, Марлборо цигарете међу уснама Џона Вејна, Лаки Страјк на шлемовима америчких маринаца) и означеног (концепт, значење – читај: либерална демократија као слободарски покрет). Међутим, покрети настали на рушевинама социјализма преузели су „слободарску“ иконографију и искористили њену привлачност не би ли кроз помоћу њих сопственим идејама дали пријемчив визуелни идентитет. „Умивање“ имиџа присутно је диљем источне Европе (Чешка, Словачка, Црна Гора), у којој су поражене елите трансформисале себе у реформисте обукавши неолибералне костиме.

Стога цигарете Ене Јевтић треба посматрати као означитеље помоћу којих уметница организује слике како би послала ауторску поруку: цигарете у овом случају преузимају алегоријску улогу воћа, лептирова или мехурова сапунице који су красили барокна платна у намери да укажу на пролазност времена и таштину која произилази из препознавања сопствене смртности. Свака од њих представља јединицу у времену, симболизује рутину и аутоматизацију свакодневице.

Имајући у виду да је реч цигаретте сковао Бодлер како би направио дистинкцију у односу на цигаре које пуше мушкарци, треба узати у обзир и еманципаторску улогу које су цигарете одиграле у борби за женска права. Попут гуме, наизглед баналног производа, чија масовност је допринела масовној продукцији бицикала и тако постала аргумент за женско ослобођење од обавезног ношења сукњи у јавности и „улазак“ у панталоне, Клајн наводи да је освајање слободе да се пуши за жене у Француској био предуслов за добијање гласачког права, које је озваничено само две недеље након дозволе уживања у цигаретама.

Изложба траје до 04. априла 2026. године.